Sava Šumanović: Slikar svetlosti u vremenu tame

Sava Šumanović je rođen 22. januara 1896. godine u Vinkovcima. Roditelji, Milutin i Persida, rođena Tubić, su poticali iz uglednih šidskih građanskih porodica. Mlada porodica se vratila u Šid sa četvorogodišnjim Savom. Kao desetogodišnjak odlazi na školovanje u Zemun gde je upisao Realnu gimnaziju.

Interesovanje za umetnost pokazao je već u gimnaziji, kada se upisao na slikarski kurs profesora Isidora Junga. Nakon mature vratio se kući čvrsto rešen da slikarstvo bude njegov životni poziv. Otac je imao sasvim druge planove za sina jedinca. Želeo je da postane advokat. U rešavanje ovog problema umešala se majka, koja je podržala sina u njegovim željama te je nađeno kompromisno rešenje. Sava je 1914. godine upisao u Zagrebu Višu školu za umjetnost i obrt, nakon koje je mogao postati nastavnik.

1920. godine u maju priređuje drugu samostalnu izložbu u Muzeju za umjetnost i obrt. Predstavio se platnima koja ukazuju na simbolizam i secesiju, tada aktuelne u Hrvatskoj umetnosti. Izložba je dobila pozitivne kritike. Prodao je dosta slika, i uz očevu podršku na jesen se uputio u Pariz, tadašnji centar umetničkih zbivanja u Evropi. Prvi boravak u Parizu trajao je samo nekoliko meseci. Upisao se na kurs kod istaknutog likovnog pedagoga i umetnika Andre Lota, i bio je jedan od njegovih najboljih učenika.

Ponovni odlazak u Pariz omogućila mu je prodaja dvadeset slika advokatu Doriću 1925. godine. One se danas čuvaju u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu. Taj drugi boravak u Parizu protekao je u ponižavajućim uslovima pod kojim je Sava Šumanović dobio vizu.

Organizovao je u septembru 1939. godine na Novom univerzitetu u Beogradu veliku samostalnu izložbu na kojoj je izložio 410 slika. Zadovoljan uspehom izložbe, vratio se u Šid i nastavio da radi sa velikim poletom, uprkos ratu koji je upravo počeo. Nije imao sreće da se mirno posveti onom što je najviše voleo i najbolje umeo.

Rat je došao i u mali Šid, koji 1941. godine ulazi u sastav Nezavisne države Hrvatske. Ćirilica tada postaje zabranjeno pismo pa se Sava iz protesta ne potpisuje već samo označava godinu nastanka slike.

Sava je uhapšen 28. avgusta rano ujutro, zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete. Odsekli su mu obe šake i polomili mu obe ruke iz ramena. Sava i ostali taoci su bili brutalno pretučeni, a potom prevezeni u Sremsku Mitrovicu, gde im je pokretni preki ustaški sud izrekao smrtne kazne i tokom noći su streljani. Uz upaljene baklje kraj spremnih raka, prošavši ustaški špalir, pucano im je u potiljak ili su direktno legali u raku i na njih je pucano. Potom su polivani krečom i zatrpavani zemljom. Jedan broj mučenika je ugušen jer su ranjeni i još živi zatrpavani, dok su se ispod zemlje čuli potmuli jauci- navodi se na Fejsbik stranici ,,Istorija Srba“.

U Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici je odnedavno u stalnoj postavci izložen i jedan izuzetan dokument, koji svedoči o Šumanovićevom streljanu. Reč je o odgovoru na zahtev Perside Šumanović, umetnikove majke, da joj se sin pusti iz pritvora.

Tekst dokumenta glasi:

„Nezavisna država Hrvatska, Ustaška nadzorna služba, Ured i Broj; 62695-IIb-3-42. Zagreb, dne 15. rujna 1942. Predmet; Šumanović Savo, odpust iz zatvora, Župska redarstvena oblast, Vukovar. Persida, ud. Šumanović iz Šida zamolila je pripoglavniku, da se njezin sin Sava pusti na slobodu. Uvidom u očevidnost Ureda I, ustanovljeno je, da je Šumanović Sava kao talac, po Višem redarstvenom povjereničtvu osuđen na smrt i strijeljan 30. VIII 1942. g. Uslijed toga molbi se ne može udovoljiti, o čemu naslov neka obaviesti moliteljicu. Za Dom spremni! Upravitelj Šaban, v. r. Obćinsko poglavarstvo trgovišta u Šidu, Broj; 8587/42 Šid, dne 20. X 1942. G. Šumanović Persida, Šid. Dostavlja Vam se prednje radi znanja. Za Dom spremni! Bilježnik (potpis) Načelnik (potpis).”

Očigledno neverovatno intuitivan, Šumanović je u jednom, kasnije objavljenom pismu dr Arnovljeviću od 24. februara 1934. godine, pisanom tokom duševnih kriza, predvideo 1942. kao godinu svoje smrti!

Nažalost, nije bio jedini brutalno ubijeni sremski slikar. Ustaše su 1941. ubile i Rafaila Momčilovića, slikara i monaha, igumana manastira Šišatovac, dok je u Prvom svetskom ratu streljana Danica Jovanović iz Beške, minhenski đak.

Na mestu stravičnih pogubljenja u Sremskoj Mitrovici je 1960. podignut spomen-park, a Šumanovićeva majka je na desetogodišnjicu ubistva, preostale radove poklonila Šidu radi otvaranja Memorijalne galerije. U darovnom ugovoru je dirljivo zapisala: ..Smatrajući životnu želju svoga sina svojom materinskom i ljudskom obavezom, ostvarujem je danas kao naš zajednički cilj, poklanjajući Savino životno delo rodnom mestu koje je on ovekovečio kroz svoju ljubav, učinio poznatim i slavnim svojim slikama. Posle nesrećne i nagle smrti moga sina kao amanet sam zadržala tolik puta ponovljenu želju da njegova umetnost nađe mesto i bude sačuvana u našem rodnom kraju. Ispunjavajući taj amanet, uverena sam u duboko razumevanje i ljubav kojom će biti prihvaćen kako od građana Šida, tako i budućih naraštaja“.

Izvor: Politika