Контроверзни бизнисмен Станко Суботић планирао је да гради луксузна одмаралишта и Будву претвори у нови Монте Карло, те је за то купио једну од најљепших парцела земљишта на Јадрану.
При томе су његове фирме од банке у власништву породице премијера Црне Горе добиле најмање 21 милион евра у проблематичним кредитима, који често нијесу били осигурани или су предвиђали отплату пуног износа на крају рока.
Та пракса довела је у незавидан положај, како банку, тако и Суботића будући да је он био један од њених највећих дужника. Пад његових фирми је могао значити и колапс банке која је такође оперисала великим количинама државног новца.
Кредити које су Суботићеве фирме добијале привукли су и пажњу Централне банке Црне Горе, задужене за контролу рада банака. И то с разлогом.
Између 2007. и 2010. године Централна банка послала је шест тимова првокласних контролора и ангажовала ревизорску кућу Price water house Coopers да изврше провјеру пословања Прве банке. Пронашли су много тога.
Седам тајних извјештаја до којих је дошла истраживачка мрежа Organized Crime and Corruption Reporting Project показују да је банка на више начина кршила закон. Одобравањем кредита поступала је у супротности са пословном политиком и добром банкарском праксом, а од тога су корист имали пријатељи, пословни партнери и родбина породице Ђукановић. Нека од највећих кршења односила су се на кредите Суботићевим фирмама.
Лоши кредити задају ударац
У вријеме када је одобрен први кредит, San Investments је била новооснована фирма без прихода или пословног плана, што је иначе један од основних услова да банке уопште размотре захтјев за кредит. Не само да је фирма добила кредит, такође јој је одобрен и дужи грејс период.
И остали кредити за фирму San Investments били су проблематични, а неки су чак дозвољавали једнократну отплату по доспијећу. Прва банка није имала уредну документацију и није могла документовати тврдње да су кредити осигурани депозитом.
Мада у потпуности свјесна да укупна вриједност кредита одобрених фирми San Investments далеко премашује дозвољени износ 25 посто сопственог капитала банке банка породице Ђукановић скривала је ту информацију од контролора да би избјегла санкције.
У једном случају, банка је пријавила један кредит одобрен фирми San Investments, док су контролори пронашли четири. У више наврата Централна банка је наложила Првој банци да престане са ризичним праксама и поступи у складу са законом. Банка то није учинила.
Са милионима замрзнутим у лошим кредитима, у јануару 2008. године, банка се суочила са проблемима ликвидности. На прољеће, већ је била у озбиљној невољи и није могла испуњавати налоге клијената. Значајан дио државног новца позајмљен пријатељима породице био је изгубљен.
Суботић је 28. априла 2008. године ухапшен на аеродрому Шереметјево у Москви. Одобрена му је виза упркос међународној потјерници Интерпола. Србија је тражила да буде изручен, али Русија је то одбила, а два мјесеца касније, 26. јуна, Суботић је пуштен на слободу.
Помоћ наркобоса
У вријеме када је Суботић пуштен из притвора, фирма San Investments имала је најмање седам милиона евра на свом рачуну у Првој банци.
До краја октобра 2008. тај депозит је повучен, а као гаранција за кредит је послужио нови у износу од 4,2 милиона евра. Према извјештају Централне банке, тај депозит је положила фирма Lafino Trade, регистрована у америчкој савезној држави Делабер. Власници фирме су били браћа Душко и Дарко Шарић. Дарко Шарић водио је моћну балканску криминалну организацију која је годинама кријумчарила кокаин из Јужне Америке у Европу.
Оптужен је у Србији због кријумчарења више од пет тона кокаина и прања више од 20 милиона евра.
Медији у региону дуго су нагађали постојање везе између Шарића и Суботића. У допису који је америчка Управа за борбу против наркотика (ДЕА) упутила Федералној полицији Аргентине у септембру 2009. године, наводи се да је особа имена Станко Суботић члан Шарићеве криминалне организације.
Суботић је касније у интервјуу рекао да је познавао Шарића, али да никада није пословао с њим. Документи Централне банке су први јавни доказ повезаности.
Пад царства
Суботић је посуђивао од Прве банке за различите послове. Фирма San Investments није отплаћивала своје кредите, али се друга Суботићева фирма, Футуре Плус из Београда, велики ланац киоска и дистрибутер штампе, пријавила средином септембра 2008. године на тендер за приватизацију Дуванкомерца, црногорске фирме за малопродају дувана.
Иако је понудио само 2,1 милион евра, три пута мање од другог понуђача, он је побиједио на тендеру. Након неколико одлагања потписивања уговора, 10. новембра 2008. године његова фирма се повука из приватизације. Ни Суботић, ни банка нијесу имали пара.
Двије седмице касније, банка породице Ђукановић спас је затражила од Владе Црне Горе у виду краткорочне кредитне подршке у износу од 44 милиона евра са циљем подизања ликвидности. Не само да је Ђукановићев банкомат за привилеговане остао без средстава, већ је банка дуговала додатна 32 милиона евра кредиторима и депозиторима.
Кредит је банци одобрен 11. децембра. Грађани Црне Горе су на крају платили рачун, мада је Прва банка тврдила да је дуг враћен.
Прва банка је омогућила Шарићу, Суботићу и осталима који су били одговорни за пропаст банке да подигну своје депозите управо оне депозите који су требали осигуравати њихове кредите. Овај потез је само још је дан примјер јаких међусобних веза између Шарића, Суботића и Ђукановића.
У јануару 2009. године, контролори су написали да банка није наплатила новац из депозита, упркос чињеници да би то био далеко лакши и бржи пут да се наплати дуг. Централна банка је захтијевала да Прва банка наплати проблематичне кредите.
Прва банка је 1. фебруара 2009. године најавила да продаје земљиште Суботићеве фирме за почетну цијену од 28 милиона евра. Само један дан касније фирма Samuelson Corporationје издала саопштење за медије у којем је навела да се повлачи из Црне Горе, окрививши своју немогућност да добије потребне дозволе. Дуг никада није поменут.
Прва аукција је пропала. Услиједиле су још двије, и оне су пропале. Нико није јавно показао интересовање за куповину Суботићеве земље. Али у позадини пропалих аукција склапао се тајни договор којим је избјегнута продаја вриједног земљишта.
Шинаватра ступа на сцену
У допису од 17. марта 2009. године Централна банка је позвала Владу Црне Горе да преузме Прву банку којој је тада хитно требало 110,6 милиона евра само како би опстала. Банка, као и њени највећи депозитори и дужници, најмоћнији људи у држави су били у озбиљним финансијским проблемима и потражили су излаз.
Таксин Шинаватра, бивши премијер Тајланда, стигао је у Либерију, 20. априла 2009. године, са црногорским пасошем. Било је то тежак период за њега. Смијењен је с дужности у државном удару 2006. године и отишао је у својевољни егзил, а онда се суочио и са пуно већим проблемом пет дана раније одузет му је тајландски пасош.
Према црногорском закону, особа може добити држављанство Црне Горе ако никада није осуђена на затворску казну. Шинаватра је осуђен у одсуству због корупције, Интерпол је расписао потјерницу за његово хапшење, а ипак му је додијељено црногорско држављанство.
Из докумената се види да је у тренутку када је Интерпол трагао за Шинаватром, 15 милиона евра његовог новца положено у Прву банку. Новац је у његово име положио адвокат из Дубаија Кхалид М. Кадфор Ал-Мехаири. Црногорски званичници одбили су да одговоре на питање како и ко му је одобрио држављанство.
Банка за Ал-Мехаирија никада није попунила приступницу што је имала обавезу да учини. Годину и по дана касније, судска документација је открила да је Ал-Мехаири положио новац у Шинаватрино име.
Новац је био нужан за Прву банку која се тада налазила у најкритичнијем стању, без готовине или начина да изађе из кризе док је Централна банка заговарала њену ликвидацију.
Према судској документацији, Шинаватра, који је зарадио новац продајом свог фудбалског клуба Манцхестер Цитy, тражио је од овог адвоката да обави неколико пословних трансакција за њега. Оне су укључивале куповину куће у Дубаију и отварање рачуна на његово име у банци у Црној Гори.
Због Интерполове потјернице, Ал-Мехаири је убиједио Шинаватру да рачун отвори на њега као адвоката, а не на своје име да новац не би касније био заплијењен. Ал-Мехаири је положио новац у априлу 2009. године, али договор није добро прошао.
Шинаватра је касније оптужио адвоката за проневјеру новца. На крају је Ал-Мехаири ослобођен оптужби за проневјеру и кривотворење, али је осуђен због злоупотребе повјерења на три године затвора.
Са депозитом од 15 милиона евра Шинаватра је био међу пет највећих депозитора банке 2009. године.
Ревизори су питали шта мистериозни депозит ради у банци. Банка им је коначно показала Ал-Мехаиријев допис којим одобрава кориштење овог готовинског полога као гаранције за кредит фирми Сан Инвестментс .
Мистериозни купци
На дан 30. септембра 2009. године Суботићеве фирме су дуговале 17,3 милиона евра Првој банци. Тог дана банка и San Investments су потписали уговор о подјели дуга на два кредита 2,3 милиона евра и 15 милиона евра. Други, већи кредит је требао бити осигуран Ал-Мехаиријевим депозитом, што је значило да је Шинаватрин новац могао бити кориштен за отплаћивање кредита, али само ако Ал-Мехаири да писмену сагласност.
У фебруару 2010. године, Прва банка је извијестила Централну банку да је дуг од 15 милиона евра фирме San Investmentsплаћен из депозита који је положио Ал-Мехаири.
Али, у својим извјештајима, Централна банка више пута је упозоравала да Прва банка није давала тачне информације о привилегованим особама. Такође, банка често није имала комплетну документацију, а неке информације нису биле потпуне или су биле супротне стварном стању.
Да је новац стварно искориштен за отплату дуга Ал-Мехаири би постао власник земљишта. Но, из извода Управе за некретнине се види да је хипотека још укњижена на земљиште. Ова чињеница изазива сумњу да се ради о још једној игри с циљем обмане Централне банке.
Суботић је до краја 2009. године изгубио или продао сву имовину у Црној Гори.
Ђукановићева Влада му је учинила још једну услугу. Запљену његове имовине је наредио Окружни суд у Београду, али су власти у Црној Гори уважиле жалбу, омогућиле Суботићу да поново преузме контролу и препише своју имовину, укључујући хотел Вила Монтенегро, на фирму Manola Management. Ова фирма је регистрована на Британским Дјевичанским острвима.
Банка породице Ђукановић је 25. новембра 2009. године преузела власништво над парцелом у близини хотела Вила Монтенегро, у намјери да задовољи Централну банку која је захтијевала од Прве банке да смањи своје губитке тако што ће продати имовину дужника који нису отплаћивали своје кредите.
Грађани покрили губитке Прве банке
Породична банка поново је изашла у сусрет. Према уговору, у случају продаје, банка ту парцелу мора прво понудити Суботићу.
Мјесец дана касније, фирма Samuelson Corporation преписала је San Investments на Velo Business Services, фирму основану на Британским Дјевичанским острвима само два мјесеца раније. Уговорена цијена износила је 11 милиона евра, износ који је Samuelson Corporation на самом почетку позајмио фирми San Investments.
Годину дана касније, фирма San Investments је поново промијенила власника. Фирма Adriatic Overseas Holdings из Панаме је постала власник San Investments након што је платила исти износ од 11 милиона евра. Стварно власништво над обје фирме остаје скривено иза адвоката и опуномоћеника.
Једна особа зна истину. Прије него што је преузела фирму San Investments, фирма из Панаме је послала писмо те пуномоћ Петру Ивановићу, Ђукановићевом човјеку од повјерења, колеги и министру пољопривреде и руралног развоја Црне Горе.
Пуномоћ је била насловљена на Зорицу Ђукановић, веза са Милом Ђукановићем није позната, у којој јој фирма даје пуномоћ да склопи посао у њихово име. Зорица Ђукановић је заступала Аца Ђукановића, премијеровог брата, те породицу Дудић и Јовицу Лончара сараднике Шарића.
У октобру 2011. године, Суботић је осуђен у Србији због злоупотребе положаја на шест година затвора. Суд је усвојио његову жалбу и наложио поновно суђење које је у току.
На крају, име власника имовине није познато, али документи показују да је повезан са Шарићем и Ђукановићем.
Грађани Црне Горе су покрили губитке Прве банке који су настали због Суботићеве лоше инвестиције. Гувернер Централне банке је замијењен бившим директором Прве банке. Какви се договори склапају сада, није познато.
Црногорски Хаваји остали су неизграђени.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ova banda je odavno zaradila vise dozivotnih.
Obracun prve familije sa drugom,ili druge sa prvom se nastavlja,i jedni i drugi imaju banke,imaju medije,stotine miliona…svi hoce da se predstave kako su oni korektni a oni drugi zli…a svi zajedno kamatama sisaju narodu…
potpuno se slazem, no najgora stvar je sto Srbi ucestvuju u ovom konfliktu , bez ikakvog razloga uglavnom na strani druge familije. I gle cuda bjese li ono Sasa Damjanovic zavrsio posao za Prvu Banku. Pa glasajte za SNP
Narkonegro.