• Колумне
• Поглед

Сарамагова формула

1 min read

7 година ‎ ИН4С

Апстиненти који вјерују у демократију нису за режим Мила Ђукановића, јер би изашли на гласање да јесу. Апстиненти су управо онај дио бирачког тијела коме је јасно ко је Мило, али им је јасно и ко су остале Мурте.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Систем у коме у једном тренутку нико више неће изаћи на гласање предвидио је ономад у књижевности нобеловац Жозе Сарамаго.

То се сигурно неће прво догодити Србији & Црној Гори – „земљама“ којима се Запад смије хихотом хијене јер се понашамо као огледне будале, а као локомотиву нас не види ни Исток, за којим такође каскамо. Идемо у четнике четрес пете, историјски бауљамо, ступамо кораком напријед – двама корацима назад, сви нас раде, једни те исти јашу, памет одлази, а младост се не занавља.

Несмјењивост Вучићевог режима у Србији показао је Ђукановић на минулим изборима у Црној Гори.

Да избори могу било шта да промијене, власт их не би ни организовала. Гласам за овакву дефиницију демократије.

Будући да нисам вјерујући у демократију нисам изашао на предсједничке изборе, што пријављујем а постериори, за разлику од претходног пута када нисам изашао на парламентарне, и изложио се пљувању а приори. Желим да подвучем како се дакле у старту разликујем од осталих апстинената који су на најбољи начин показали како неповјерење према опозицији расте с протоком времена.

Апстиненти који вјерују у демократију нису за режим Мила Ђукановића, јер би изашли на гласање да јесу. Апстиненти су управо онај дио бирачког тијела коме је јасно ко је Мило, али им је јасно и ко су остале Мурте. Опозиција која у финалу свих финала допусти да у борбу иде са чак 6 кандидата контра једног – а чија је владајућа дуговјечност скоро једнака Титовој – није озбиљна опозиција. Ко је унутар тих брáва и кретена чији играч, ко је тројански коњ, дебото је постало небитно. Минули су избори доказали да је власт изнутра несмјењива. Гаме овер.

Супротно опозитном тумачењу, режимима и Србије и Црне Горе одговара да се број апстинената повећава.

Није то формула коју су измислили Мило и његов политички шегрт, а сада такође мештар – Вучић. То је copy-paste формула по којој је непотребно трошити средства за куповину гласова јер ће број апстинената толико порасти по Сарамаговој слутњи да ће од укупног броја бирача изашлих на изборе – кандидат владајуће странке увијек имати већину.

Они апстиненти који и даље вјерују у демократију, или у то да се систем изнутра може разбити at all, на одговорност треба да позову лидере гинисовски губитничке опозиције да поднесу оставке. Но да ли ће, ти сујетни Црногорци, од којих је тек проценат Срба? Неће, јер су гноми, апистизи, блеми, и политички онокентаури.

Једино ново име које се појавило с бијелим бубрезима током кампање јесте име бившег новинара Марка Милачића, који се залагао за све оне вриједности које баштини права, недукљанска Црна Гора. Марко је Милачић имао највише потенције да буде предсједник, без обзира што је готово младић. Зар није исти такав био и Мило када се појавио као најмлађи премијер у историји?

Но су времена другачија, знају то апстиненти. Не вјерују више ни кад би политичар за млијеко рекао да је бијело. Политичари су покварили народ. Постали су интересна секта. Фирма која тргује гласачима као робом. Осим мајке ми миле! нема никаквог доказа да би Милачић ич био бољи.

Лоша власт рађа апстиненте а још горе власти у континуитету вуку цијеле народе ка слици свијета што га је замислио Жозе Сарамаго.

С, Боже прости, Ратом као неизбјежних исходом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: