Ђе ти је Принцип народе мој?!
Лука Вукадиновић
Причали су људи давно некад, прије много дана да је био један чојек што је знао да каже само тачну истину о другом чојеку.
А веле и то да је зна’ добро виђет’ у будуће дане и тачно рећ како ће бит’.
Тако ми причаху ови те су били код овога што је знава виђет’ преко неке границе, преко које нико није.
И тај овако говораше.
Принцип се рађа.
И никад не умире.
Принцип живи док људи дишу и ходају а ходају не само у Бечу.
Принцип дише у свима нама, док год имамо отпор у себи.
Принцип је вјечан и вјечно живи у нашој слободи.
Принцип лута.
Није живио ако није имао Принцип.
А Принцип није множина, али јесте ради множине.
Принцип је тражио Принцип у себи и нашао смисао живота у Принципу своме.
Није лако убити Принципа, лако би било да је Принцип млађи.
Сви имамо погрешног Принципа, а само је један имао прави.
Од тада и чусмо’ за Принципа, и од тада Принцип се рађа.
Принцип се живи, тешко га муче а Принцип је могао мирно да спава.
А шта би било да Принципа није, да ли би људи о Принципу знали.
Није Гаврило умро због Принципа, већ је Принцип повео Гаврила.
Тешко оном ко Принципа нема, благо томе који Принцип живи.
Благо мајци и њеном Принципу и народу што Принципа има.
Млад је био Принцип у Принципу, ал плод добра обилато рађа.
Није Принцип себи славу стеко’, већ родио име и идеју.
Принцип тражи нову војску спаса, Принцип лута по нашим мислима.
Није чудо што крену’ од Принципа јер да није ко би Принцип дао.
Он је дио сваког живог створа, и сви данас знају за Принципа.
Он је своју жртву крунисао, Принцип као закон сваком после њега.
Има л ико да Принципу суди, он је теби живот поклонио.
Како Принцип јечи у тамници, њега муче људи без Принципа.
Принцип своје дане одбројава а његова слава и одбрана битке бију у тешким мукама.
Чак и после стотину година, Принцип живи у нашим сновима.
Нека живи Принцип у времену док не дође поново Гаврило.
Коме ли ће Принцип први бити, коме ће се Гаврило надати, чија ли ће књига сандук бити а идеја Принципом вођена.
Жив је Принцип и неће се са записа маћи, благо вама док вас Принцип прати, благо новој Принциповој снази.
Нек не живи ко Принципа нема, и ко није чуо за Гаврила.
Ти Гаврило не мораш се звати, само Принцип нека буде исти.
Нека живи Принцип у времену и нек лута плашећи господу.
Нека уче нову граматину исписану Принципом Гаврилом.
Дух слободе мора да се буди у Принципу нека дуго живи.
Ђе је Принцип и коме ли се нада, са ким ће се првим подичити.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sto te vise citam vise mi se svidjas. Volim da citam Vukadinovica.
Kakava poema
Bravo
Није Гаврило умро због Принципа, већ је Принцип повео Гаврила.
Veliki Vukadinovicu!!!
Међутим жидовски извори га величају до неба јер је жидов (име Гавриел=Габриел чисто жидовско, није сербско, презиме Принцип није себско чисто жидовско) који је знао сербски говорити (а ко није, тада), и који је као „погодан“ био укључен у жидовску „младу босну“ коју су основали жидови из британије уз помоћ жидова из Сарајева и жидова из Виене. План им је успио, да потпале сукобе и да роварењем изнутра униште 4 велике империје које жидови нису контролисали (германску, аустријскоугарску, руску и османскоатаманску). Британски жидови су основали и „младу турску“ и помоћу ње побили Јермене, изазвали револуцију, довели чифут-оглуа Кемала за вођу, увели републику, увели латиницу, потпуно ставили под контролу жидова из британије. То што је КРИВИЦА сваљена на СРБЕ и ТУРКЕ то они сматрају својом способности да су надмоћни у комбинацијама а остали да су слаби и бедни.
Они то зову Хуцпа или „славље“!
Немојте очекивати ово у званичној историји коју контролишу жидови-јуде.