Саопштење навијача: Следећи пут ће нас бити још више
1 min read
Након јучерашњег забрањивања уласка српских навијача у спортску дворану Тополица, страсти се ни данас не смирују. И док се поједини медији баве коментарисањем коментара на интернету, огласили су се навијачи Србије из Црне Горе. Њихово саопштење преносимо у цјелости.
,,Обраћамо се црногорској јавности због непојмљивог револта који је изазвало понашање локалних и републичких јавних власти поводом рукометне утакмице Црна Гора – Србија 10. јуна 2015. године у дворани Тополица у Бару. Три кордона специјалаца из читаве Црне Горе, а по најмање из Бара, под пуном опремом, (између остлог и са пиштољима и шок бомбама-не знамо кога су намјеравали да „шокирају“) блокирали су прилаз спортској хали за неколико стотина грађана Бара. Међу овим грађанима није било никог ко би направио било какав проблем, а било је средњошколаца и средњошколки, студената, жена, помораца, старијих и млађих, породичних и озбиљних људи. Навијало се жестоко и спортски са заставама и пјесмом без инцидената и пијанства, без фантомки, штангли, каменица, чак и без превише пиротехнике или хулиганских реквизита, без довођења у питање јавне или приватне безбједности. Полиција је то знала али и свако ко има здраве очи. Многи би дошли са породицама макар да поздраве спортисте приликом уласка у халу да није било ружне слике коју су пружили специјалци. Поред свега, начелник полиције у Бару дао је изјаву јавности како су навијачи Србије у Бару „били у алкохолисаном стању“ и уз сличне опаске. Можда су и играчи Србије били у „алкохолисаном стању“ (макар колико и навијачи) или је сам начелник био можда у „алкохолисаном стању“ када даје такве изјаве и када покушава да сакрије суштину револта грађана Бара.
Може ли да каже начелник које и колико навијача Србије је намјеравао да „отријезни“ да су успјеле провокације према баранима? Да ли је начелник провјеравао суштински лажне карте које су бесплатно дјељене у кесама лажним навијачима доведеним аутобусима по ко зна ком основу и ко зна одакле? Нека каже јавности одакле су стигле и ко их је „копирао“ или можда нема та „безбједоносна сазнања“!
Требао је начелник макар сендвич да послужи својим путницима након напорног и дугог путовања – када је већ на своје грађане из Бара исукао (али не и употријебио) пендреке… Да „шерифа“ бирају грађани Бара, а не људи који немају појма о овом граду, сигурно би начелник много више водио рачуна о увредама које износи на рачун својих грађана у јавности не би ли оправдао оштроумне „безбједоносне ризике“, „безбједоносне завјере“ и „успјешно и благовремено спријечене сукобе, рат и крвопролиће навијача“.
На жалост, пуна истина је отишла у јавност већ истог дана и показану неозбиљност јавних власти ни једна прича више не може оправдати. Трудом око медијске санације штете због бруке према грађанима Бара на овакав начин, без извињења и признавања грешке, причом о проблему „алкохолизма“ и спречавања непостојећих сукоба, само се додатно изграђује крајња неодговорност и рјешава проблема на штету и „по леђима“ грађана. Запањујуће је да се у 21. вијеку у Европи врши отворена и јавна сегрегација. Барани нијесу добили прилику да искажу поруке симпатије и добродошлице српској рукометној репрезентацији путем навијања јер су то забраниле власти. Ни једна једина карта није пуштена у слободну продају; сва мјеста су била резервисана за „специјалне госте“ из ко зна којих мјеста, ко зна које структуре и по ко зна ком основу одабране да прате ову утакмицу. Навијачке ознаке навијача Србије су од јавих власти протумачене као „државни симболи стране државе“ и забрањивани су на утакмици. Можда је требало похапсити и саме спортисте због српских грбова! Карата, дакле, није било у продаји, а званична цијена је била 20 евра по улазници! Може ли неко замислити да један француски држављанин поријеклом са ових простора буде на тај начин искључен са Роланд Гароса, јер умјесто Цонге подржава Ђоковића, или Раонића, и шири српску или црногорску заставу умјесто француске, јер је испустио узвик више или пјевао „неприхватљив“ репертоар?
Наравно, зато никада нећемо ни имати ни Роланд Гарос ни било што слично, него „кукуруз лигу“ и изгреде и проблеме на спортским догађајима, пропао спорт, друштвену сегрегацију, лажну медијску слику о свему и борбу власти у стигматизацији критичара и сопствених грађана, и „велике чуваре реда“, у потпуности неодговорне на штету омаловажених а доста пута и пребијених грађана.
А све то због „алкохола“!(не зна се поуздано из „озбиљних безбједоносних извора“ да ли је употрјебљена „лоза“ или „шљивовица“, ствар је тренутно у фази „истраге“) Окупљене грађане полиција је снимала камерама као највеће криминалце и изгреднике. Питамо се какве ли ће стручне и безбједоносне закључке извући из тог „вриједног“ материјала?! Какво ли ће мишљење о њима, о полицији и јавним властима, стећи окупљена дјеца и родитељи те дјеце? Због свега овога, навијачи Србије у Црној Гори изјављују највећи револт и због догађаја у Бару истичу да ће се у будућности оглашавати и износити своје проблеме без ограничења и да ће пратити утакмице Србије у Црној Гори још више у све већем и већем броју, без обзира са ким Србија играла и без обзира колико фабрикованх „парадајез навијача“ било сакупљено са друге стране, па таман сви полицајци у Црној Гори „по службеној дужности“ били организовани у аутобуске групе са шаловима, барјацима и пендрецима, мало са причом о врхунској заштити „националних интереса и референдумских принципа“, мало о томе како „они само раде свој посао за 300€ а и то не примају редовно баш као ни ми, али ето запало им да нас бију, нису они криви“. Ово није питање само националне, већ и грађанске и основне људске части, слободе и куриозитета и ми од тога, било као Црногорци, било као Срби, било као слободни грађани и борци против подјела за квалитет спорта (на који смо „нажалост“ навикли, а који се упорно и системски урушава) – никада нећемо одустати!
Sto ne napisaste ko organzova ove momke i ko ih godinama zloupotrijebljava stari princip srbijankske udbe da okuplja problematicne oko sebe.. djeca vrele glave a oni pune li se pune.. u pamet se djeco i vrnite svojoj majci crnoj gori dok jos jmate kome
ТИХИ
КОКОШКО
Ради ти, дијете, свој посао
Међу ретким причама које су преживеле зуб времена и оштрицу каме истиче се она о старцу Вукашину, који је постао симбол српског страдања у НДХ током Другог свјетског рата.
Јасеновац представља парадигму српског страдања, синоним српске трагедије и његов вечни кошмар. Поприште најмонструознијих злочина човечанству познатих, који су своjim садизмом и свирепошћу оставили крвав траг у историји наших простора.
У мору прича јасеновачких страдалника многе ће остати неиспричане. Огроман број људи је прошао кроз његове капије. Међу ретким причама које су преживеле зуб времена и оштрицу каме истиче се она о старцу Вукашину, који је постао симбол свеопштег српског страдања током Другог свјетског рата. Симбол српског пркоса и отпора. О његовом животу се не зна пуно, али ће његов пркос, понос и храброст у тренутку смрти кроз писану реч заувек живети.
Вукашин Мандрапа је рођен у селу Клепци, код Чапљине, у Херцеговини. Као момак је отишао и радио у Сарајеву, стога га се Клепчани, они ретки који се преживели усташке покоље, слабо сећају. Када је 1941. године успостављена НДХ на њеној териоторији се започиње са реализацијом плана за рјешавање српског питања. У Сарајеву и низу других градова, сходно активностима у ужој Хрватској, започињу прогони, депортације у логоре, масовни покољи и иживљавања. Вукашин се склонио у своје село, покушавши да избегне судбину многих суграђана Сарајлија, али су хрватске усташе и тамо дошли. Масакрирали су сељане Клепаца и сусједних Пребиловаца, међу којима и чланове његове породице. У околини Клепаца ухваћен је и Вукашин. Одведен у Сарајево, а одатле је 1942. године депортован у Јасеновац, заједно са многим сународницима.
На сличном путовању, на путу у усташке казамате и смрт, у сићушним, прљавим и крцатим вагонима возова смрти, настала је позната песма „Ђурђевдан“. Шестог маја 1942. усташка полиција припремила је сарајевским Србима „ђурђевдански уранак и бесплатан превоз на тефериџ у Јасеновац“. Управо тада је, према неким извештајима, у препуном возу, један члан сарајевске „Слоге“, у грчењу и осећању беспомоћности, из пркоса и поноса, запевао поменуту песму.
У Јасеновцу је Вукашин боравио месецима, заједно са хиљадама својих сународника. Јануара 1943. ту је и нашао смрт. Погубљен је од стране Жила Фригановића, једног од највећих јасеновачких кољача, коме је, приликом једног такмичења у клању, засметао чудни мир и спокојство са којима је старац ишао у очигледну смрт.
У вртложном понору психозе и мржње, усташе су организовали такмичења у клању логораша, у којима је „рекорд“ држао студент права Петар Брзица, проглашен за „Краља Србоклања“. За само једну ноћ убио је око 1350 људи, србосјеком. После слома НДХ, Брзица је успео да се докопа иностранства, а агенти УДБА-е никада нису успели да га пронађу. Управо у једном таквом „такмичењу“ у клању страдао је и Вукашин Мандрапа.
Чекајући смрт, у реду са сународницима који су падали у несвест, плакали и вриштали под усташком камом, Вукашин је гледао у даљину и ћутао. Више није имао шта да изгуби. Његова породица и рођаци су поубијани у Клепцима, Сарајеву и Јасеновцу. Живот му је изгледао бесмислен и безвредан. Смрт, после мучења у логору, долазила је као спас, као нови пут, начин да се нађе са својима. Старац, у свом пркосу, није хтео ни реч да изусти док му је усташа секао делове тијела. Када му је Фригановић по четврти пут наредио да каже „Живео Павелић“ и запретио смрћу на најбруталнији начин, само је тихо узвратио речима: „Ради ти, дијете, свој посао“. Усташа се избезумио и масакрирао га.
Једини грех Вукашина Мандрапе је био тај што је био Србин. Његова мученичка смрт остала је записана и запамћена. На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1998. године, Вукашин као исповедник, унет у Именослов Српске православне цркве.
Ha , ha, ha, a jes onaj natpis ispod lobanje „sloboda ili smrt“ je baš sa hristovim učenjem, ha , ha… baš kultura na nivou , pjani, goli do pasa , sa tuđim zastavama i lobanjom sa kostima , tipična kultura crnogorskih srba nastalih 90-tih, ha , ha …
Nego ovo je demokratska država pa treba da se obezbjede sva manjinska prava , koja i ostvarujete preko srpskog savjeta i onog nastavnika fizičkog Vuksanovića, pa drugi put tražite karte od njega ili RS Srbije, samo se upristojite da ne prepadate narod .
Sloboda ili smrt, bolje grob nego rob, itd. To je ideja duboko utemeljena u ovom našem kamenu i etosu i kako god hoćete! Čim navijač Srbije upali baklju i zapjeva on je pijan i go do pojasa, a kad „navijač“ Crne Gore podigne paket karata u policijskoj stanici, uz lanč paket i kesu za povraćanje (ako lošije podnosi put autobusom) on je p a t r i o t a?! Inače, ne smeta ti zastava američkog juga na kojoj takođe stoji krst?! Vazda su stranci u Crnoj Gori računali na špijunske porive mnogih: od turaka, italijana, njemaca, komunističke internacionale, amerikanaca, eu, tako da sada tu špijunsku zajednicu zovu n a c i j o m, a policiju i špijunsku agenturu navijačima Crne Gore! E Vladiko, danas gorče plačeš nego u prologu Gorskog Vijenca i zajedno sa tobom i svi naši preci koji su ikada bili vjerni Petrovićima, Crnojevićima, Balšićima! Ali što možemo, ovo je vrijeme špijuna, globalno, evropsko, gej… i zašto bi moderni crnogorci slušali riku nas dinosaurusa kada se tako lako uklapaju u ovu „budućnost“… samo još da dodam ono što oduvjek slušamo – i ovo će proći !!!
Tihi tranjo iskompleksirana
Ma ovo su navijaci iz Bora a ne Bara.
Barani naravno navijaju za svoju zemlju
Iz Bora, iz Bora, ali ne bih predložio da pominješ kad dođeš u Bar, jer bi se iznenadio koliko je borana rođeno i živi u Baru, a ti idi u miliciju da ti daju odobrenje za koga da navijaš – pa pravo u halu!
E svakakve sam gluposti vidio u životu ali ovu definiciju „Crnogorac po nacionalnosti a Srbin po etnosu “ još nisam … Jel to priznaješ da je crnogorska nacija novokomponovana tvorevina koja se izvojila iz srpskog etnosa (naroda). Vi Dukljani ste stvaro nevjerovatni …Kod vas je sve falsifikat ..i nacija i himna i zastava i jezika …ama baš sve !
Свакаквих срања, да оправдају сопствену издају, сам се начитао од бивших Срба, али ти си највећи кретен, апсолутно…И наравно, потврда, да нема веће фукаре и говна од бившег Србина.
А МАЈМУН ПО РОЂЕЊУ
Ha , ha, ha, kakvi su ovo penali majko mila , a najsmjesnije od svega je transparent „živela srbija“ , ha , ha. . . oni baš utripovali kako su srbi pa prešli na ekavicu , ha , ha, pa još krenuli sa onom gusarskom zastavom sa lobanjom i ukrštenim kostima da šire kulturu , ha , ha, a ko bi vas pustio sem na neku livadu oca mu , znate šta već .
Тихи, лобања и укрштене кости су симбол Христовог Васкрсења и Његове победе над смрћу а не гусарска застава што си гледао по филмовима, и молим те, немој своје хомосексуалне склоности ширити по порталу.
Паметноме доста. Уздрављу.
ЧУВЕНА МОНТЕНЕГРИНСКА ПСОВКА ОЦА МУ ЈЕ..М
ТИХИ АКО ТИ ТРЕБА ТАКО НЕШТО ОТИЂИ КОД МИРАША
NE BOJIM SE JA VRAZIJEGA KOTA,
NEKA GA JE KA` NA GORI LISTA,
NO SE BOJIM OD ZLA DOMACEGA
– PETAR PETROVIC NJEGOS
Tačno tako – vi ste zlo domaće…
Kad vlast deli karte svojima znajte da ih je malo.Boje se da ih puste u slobodnu prodaju i time pokazali svoju nemoc.Verovatno bi bilo vise navijaca srbije a to boli.
Живели !
AMIN
Браво људи! Поздрав за ову омладину, али и за ове старије, попут Деја Ђуровића, Белог Митровића и Небојше Стругара. Само храбро!