Саопштење Двери: Противимо се истополним браковима

Заједница истополних особа никако не може да се сматра брачном заједницом, и држава је дужна да заштити природну породицу, између осталог и недозвољавањем редефинисања брака, тј. брачне заједнице.

 Поводом изјаве лидера Социјалдемократске странке Бориса Тадића да је потребно озваничити „брачну“ заједницу хомосексуалаца као и усвајање деце од стране истополних партнера, Српски покрет Двери обавештава јавност да се најоштрије противи свим иницијативама које за циљ имају горе наведено.

 Уставом Републике Србије брак се закључује између мушкарца и жене (члан 62). Обзиром да су брак и брачна заједница синоними, Устав Републике Србије не препознаје „брачну“ заједницу истополних особа као правно регулисану категорију.

 Универзална декларација о људским правима Уједињених нација у члану 16, став 1, дефинише брак као заједницу мушкараца и жене („Пунолетни мушкарци и жене, без икаквих ограничења у погледу расе, држављанства или вероисповести имају право да склопе брак и да заснују породицу.“). У истом члану, у ставу 3 се наводи да је „породица природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва“.

 Из напред наведеног се јасно да закључити да се заједница истополних особа никако не може сматрати брачном заједницом, као и да је држава дужна да заштити природну породицу, између осталог и недозвољавањем редефинисања брака, тј. брачне заједнице. Брак између особа истог пола је легализован у 22. од 193. државе у целом свету, при чему је у многим државама оваква одлука донесена мимо воље народа. Међународни судови избегавају да доносе наднационалне одлуке по питањима легализације истополних бракова и нарочито по питању усвајања деце од стране истополних партнера, већ ту одлуку препуштају домаћим законодавствима.

 Тамо где су бракови између особа истог пола дозвољени законом, газе се старија људска права, па тако власници приватних компанија у САД немају право да одбију обављање услуге хомосексуалним партнерима ако сматрају да то није у складу са њиховим религиозним уверењима. Очеви и мајке више немају право да, у складу са својим моралним и религиозним уверењима, забране својој деци похађање часова сексуалног образовања на коме деца уче о исправности хомосексуалног односа и о имагинарним сексуалним правима. Тако је слобода вероисповести, као дао старијег корпуса људских права, практично укинута ради признавања непостојећих сексуалних права. Исти сценарио чека и Србију, и било је само питање времена када ће пронаћи погодног политичара који би заступао планове радикалних сексуалних активиста.

 Борис Тадић чак сматра да је легализација истополних заједница цивилизацијско питање и да се ради о елементарним људским правима, као и да је неопходно усвојити вредности Европске уније, ако већ као држава водимо политику приближавања Европској унији. Као прво, вредности Европске уније нису европске вредности. Европске вредности почивају на хришћанским темељима држава Европе. Европска уније је, са друге стране, бирократско-банкарска унија која нема никакве вредности, осим оних изразито антицивилизацијских и антипородичних.

 Ипак, страшније од овог става политичара Тадића, је његов захтев да се дозволи усвајање деце истополним партнерима. Борис Тадић је или веома неинформисан или страшно злобан када овако нешто може да предложи. У оба случаја, не заслужује да се бави политиком. Деца која одрастају у истополним заједницама постижу далеко лошије резултате по свим исходима у односу на децу из интактних природних породица, што безбројне социолошке студије, лако доступне на интернету, дефинитивно доказују.

Држава треба да стимулише усвајање деце од стране природних породица и да омогући механизме који ће олакшати процес усвајања, баш зато што су деци потребна оба родитеља, и отац и мајка, како би израсли у моралне и одговорне грађане и како би и сами сутра формирали сопствене породице.

Значај породице у сваком друштву је немерљив. У преамбули Декларације УН из Дохе (2004) стоји да „породица није само основна ћелија друштва, већ и основни фактор одрживог друштвеног, економског и културног развоја“. Стога је редефинисање брака и породице апсолутно недопустиво и свака иницијатива у том смеру мора бити подвргнута суду јавности.
 

Овим ставом, Борис Тадић и његова партија јасно су се ставили на страну непријатеља породичне Србије.

 Српски покрет Двери обећава породицама и свим грађанима Србије да као политички покрет неће поклекнути пред нетолеранцијом политичке коректности и терором лажних људских права.

 Др Немања Зарић, члан Председништва Двери и координатор Савета за породицу и социјална питања

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: