Sankcije kao ogledalo podela: Šta otkrivaju mere prema Dodiku, Viškoviću i Stevandiću
Najave i uvođenje sankcija funkcionerima Republike Srpske od strane Poljske i Litvanije samo su poslednji u nizu poteza koji otkrivaju sve dublje pukotine unutar Evropske unije i širu geopolitičku sliku podele unutar Zapada. Iza ovih poteza mnogi vide uticaj struktura koje se često povezuju sa tzv. „dubokom državom“ – paralelnim mehanizmom moći koji deluje mimo zvaničnih demokratskih institucija.
Ono što dodatno privlači pažnju jeste sinhronizovanost ovih mera – Litvanija je sankcije uvela odmah nakon Poljske, što ukazuje na unapred pripremljenu strategiju. Sankcionisani su predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik vlade Radovan Višković i predsednik Narodne skupštine Srpske Nenad Stevandić.
Pravnici i analitičari smatraju da ove sankcije nemaju praktičan efekat ukoliko se ne odnose na zemlje sa kojima zvaničnici Srpske imaju direktnu saradnju, ali da simbolički imaju težinu – posebno u kontekstu pokušaja disciplinovanja političkih aktera koji se ne uklapaju u dominantnu spoljnopolitičku liniju EU i NATO saveza.
Advokat i poslanik Branko Lukić ističe da ovakav pristup odražava strategiju koja ne trpi alternativna partnerstva, pre svega u odnosu na Rusiju. Po njegovom mišljenju, sankcije predstavljaju poruku ne samo prema Dodiku, već svakome ko pokazuje otpor globalnoj hegemoniji i odstupa od diktiranih politika.
S druge strane, profesor Predrag Ćeranić, dekan Fakulteta bezbednosnih nauka u Banjaluci, naglašava da je sam čin individualnog sankcionisanja unutar EU jasan pokazatelj da unutrašnje jedinstvo više nije izvesno. On podseća da sve češće zemlje članice ne nastupaju kolektivno već vode sopstvenu, često suprotstavljenu politiku u odnosu na centralne institucije Unije.
Iako su Dodik i saradnici već pod sankcijama SAD, Velike Britanije, Nemačke i Austrije, njihovi politički kontakti sa Mađarskom i drugim zemljama ukazuju na to da nije čitava EU jedinstvena u stavu prema Republici Srpskoj.
Lukić smatra da je politika duboke države, koja se ranije ostvarivala iz Vašingtona, sada našla operativni prostor u određenim zemljama Istočne Evrope, koje se često karakterišu kao rusofobne. „Cilj je da se svaka veza sa Rusijom predstavi kao pretnja, i da se kažnjava i najmanje odstupanje od nametnutog kursa“, upozorava on.
Profesor Ćeranić dodaje da je sama praktična vrednost sankcija upitna, jer zvaničnici Republike Srpske ne planiraju posete zemljama koje su ih uvele. Ipak, kao politički signal, ova vest ima širi značaj, jer otkriva pomeranje težišta unutar EU i njenu sve veću marginalizaciju u ključnim globalnim pregovorima – poput onih oko Ukrajine.
Konačno, ako se trend sankcionisanja nastavi, moguće je da će još neke članice EU preduzeti slične mere, ali Banjaluka već najavljuje recipročne korake. Bez obzira na formalni efekat, ova situacija još jednom pokazuje da politika suverenizma, koju zastupa Dodik, ostaje pod pritiskom – ali i da određene države u Evropi nisu spremne da bezuslovno prate diktate velikih sila.
