ИН4С

ИН4С портал

„Сањао сам своју сахрану и научио да плачем“: Михајловић говорио о тешким тренуцима

1 min read
Српски тренер и стратег Болоње Синиша Михајловић у великом интервјуу за Sky открио је неке интимније и скривене детаље из свог приватног живота истакавши да је човјек који се не боји више да заплаче након тешке борбе са болешћу.

Фото: Shutterstock

Српски тренер и стратег Болоње Синиша Михајловић у великом интервјуу за Sky открио је неке интимније и скривене детаље из свог приватног живота истакавши да је човјек који се не боји више да заплаче након тешке борбе са болешћу.

Михајловић је успио да се излијечи од леукемије и то је већином храбро, за каквог је увијек и гласио, успио да изгура на херојски начин.

„Живот је фантастична ствар, поготово када пролазите кроз нешто кроз шта сам ја пролазио. Онда уживате у сваком моменту, у сваком детаљу. Практично сам рођен два пута. Прво у фебруару 1969. године, а онда 50 година касније. Видети јаког човјека да плаче је посебна ствар, са болешћу сам научио да износим своје емоције, научио сам да плачем и није ме срамота тога. Никога не би требало срамота да буде. Пре тога, све сам држао у себи, онда сам схватио да је плакање добра ствар, као и показивање љубави према људи“, рекао је Михајловић.

Упитан да ли се плашио, Синиша је открио да уопште није било лако када остане сам, ноћу, са својим мислима.

„Сањати своју сахрану, неколико пута, је веома чудно. Никада нисам изгубио наду, све сам то повезао са својом жељом за борбу. Хранио сам своју храброст. Наравно, доктори су имали велику улогу у свему томе јер без тога бих био храбар али не бих успео“, навео је Михајловић.

Разни људи су, по његовим ријечима, долазили да га поздраве и бодре у бици коју је јуначки износио на својим плећима.

„У мени су се пробудила два осећања – радости, јер видим све те људе са балкона како су се окупили само да ми дају подршку и да ме поздраве. Срећан сам што сам видео колико људи ме воли. Али, исто, сам се осећао и тужно што не могу да буде са њима. Нисам никада имао сумњу, знао сам да ћу да успем“, казао је Михајловић.

Италијански медиј је у фокус ставио Михајловићеву љубав према Звезди са ријечима да ће Синиша једног дана сигурно постати тренер црвено-бијелих.

„Најбитније сећање је свакако освајање Лиге шампиона са Звездом, мојим омиљеним клубом. Та победа не може да се упореди ни са једном другом“, нагласио је Синиша.

Упитан, по ко зна који пут од стране Италијана, о рату у бившој Југославији, тренер Болоње је имао јасан став.

„Желео бих да се не сећам ничега из ратног доба, а у другу руку волео бих да се сећам сваког детаља до краја мог живота. У рату нема победника и доминантна боја је црвена, боја крви. Крви недужних људи“, навео је Михајловић.

За крај, Синиша је послао поруку у којој јасно истиче да је давање крви веома битно и да то некоме може спасити живот. За то се не одваја много времена, а племенит је акт. Никада не губите жељу за животом и борбом, закључио је Михајловић.

(Извор: Телеграф)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *