Само у Београду прошле недеље скоро 5.000 оболелих

Највеће повећање броја оболелих уочено међу радно активним становништвом, за разлику од претходних година, када су због прехлада у ординацијама лекара најчешће била деца

Мањи је број пацијената у ковид болницама у односу на претходне недеље, али је у последња два дана повећан број прегледа у ковид амбулантама, саопштио је јуче министар здравља др Златибор Лончар. Он је нагласио да се бележи већи број укупних и првих прегледа у амбулантама.

Такво стање се може повезати и са повећаним бројем акутних респираторних инфекција у Србији протеклих дана. Да ли су захлађење, повратак у школе и вртиће, враћање на посао у фирме утицали на то да се оне у већем броју појављују, није познато, али лекари имају више посла због пацијената који долазе због кијања, кашљања, цурења носа…

Примаријус др Предраг Кон, епидемиолог београдског Завода за јавно здравље и члан Кризног штаба за сузбијање ковида 19, каже за „Политику” да се, на срећу, код оних који ових дана траже помоћ у ковид амбулантама не проналази корона, већ се појачава интензитет акутних респираторних инфекција.

– У Београду имамо јасно повећање броја оболелих од акутних респираторних инфекција. Протекле седмице смо регистровали 4.689 оболелих од респираторних инфекција и 66 случаја обољења који личе на грип – каже др Кон.

Недељу раније је забележено 2.911 таквих случајева и 159 обољења слична грипу, наводи др Предраг Кон.

– Сумње на ковид инфекцију могу да се јаве и у једној и у другој групи. То је јасан показатељ повећања броја оболелих, који је доминантан међу радно активним становништвом. То није уобичајено за овај део године, јер се у ово доба инфекције углавном јављају код деце. Али, то не значи да се ускоро тај број неће повећавати у дечјем узрасту. Међутим, због свих превентивних мера које предузимамо, очекујемо да ће то бити мање него претходних година. Када је реч о одраслима, питање је колико се у радним колективима спроводе прописане мере. Оне су обавезујуће у затвореним просторима како би се спречио ковид, али су значајне и за сузбијање акутних респираторних инфекција – наглашава др Кон.

Будући да ће се у наредном периоду све више људи јављати лекару због ових инфекција, поставља се питање како их разликовати од вируса корона.

– Мислим да ће се људи више јављати лекарима него претходних година јер ће бити забринути да немају ковид 19. И то ћемо морати да узимамо у обзир када сагледавамо целу епидемиолошку ситуацију. Када је реч о корони, оболевање се повезује са тим да ли је особа била у контакту са неким ко има ковид 19, да ли је путовала у подручје где је ковид у већој мери присутан, да ли је била у већој групи људи на неким слављима… Битно је да се особа обрати лекару чим примети да има повишену температуру, отежано дисање и кашаљ, губитак чула мириса и укуса, који су доминантни симптоми короне. Охрабрио бих сваку особу која се не осећа добро да потражи помоћ лекара. Ипак, треба знати да постоји мала вероватноћа да су они који су изоловани и не излазе из станова или имају мали број контакта добили ковид јер је тренутно активност вируса корона ниска. Пре ће бити да су такве особе зарадиле неку прехладу. У Београду смо у последња 24 сата ковид 19 утврдили код осморо људи – напомиње доктор Кон.

Крајем године очекује се и појава вируса грипа, због чега наш саговорник апелује на људе да се вакцинишу. Очекује се да ће вакцинација почети у октобру. Држава ће имати на располагању око пола милиона доза вакцина.

– Углавном смо после обележавање славе Свети Никола увек имали раст броја оболелих од грипа. Све славе и разна друга окупљања са великим бројем људи места су после којих креће повећање броја оболелих од респираторних инфекција и грипа, а нажалост и ковида 19. Треба имати на уму да је снази одлука о забрани окупљања више од 30 људи, држање дистанце и ношење маски. Када су приватна окупљања у питању, много тога зависи од појединаца који то организују. Али окупљања треба свести на оквире који су прихватљиви – наглашава др Кон.

Од акутних респираторних инфекција одрасле особе просечно оболе три до пет пута годишње, а деца још чешће. Са снижавањем спољашње температуре природна отпорност организма се знатно смањује и тиме се повећава склоност ка акутним инфекцијама дисајних путева. Пуна радна активност, дужи боравак у затвореним просторијама са недовољно свежег ваздуха – канцеларије, вртићи, школе, позоришта, скупови, превозна средства доприносе већој учесталости оболевања. Тегобе трају од два до седам дана. Најчешће се акутне респираторне инфекције манифестују као запаљење носног дела ждрела, који је у народу познат по називу прехлада, ређе настаје упала грла, синуса, средњег уха, а некад долази и до упале доњих дисајних путева, бронхитиса и упале плућа. Ту је битна симптоматска терапија, то јест лекови против повишене телесне температуре и болова, лекови за ублажавање кашља, односно за олакшавање искашљавања, пастиле за дезинфекцију грла, капи за нос… Важно је обезбедити и довољан унос течности и топлих напитака у организам, одговарајући хигијенско-дијететски режим исхране и мировање. Веома је битно истаћи да антибиотици не утичу на вирусе, тако да примена антибиотика не утиче на ток и дужину болести. Антибиотици се укључују у терапију једино по препоруци лекара.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: