Самит Русија-Африка: Пословна сарадња без услова и алтернатива „колонијалном стилу“ Запада

Током протекле деценије афрички континент постао је бојно поље за геостратешку конкуренцију у коју су укључене Кина, САД и ЕУ, а које се међусобно надмећу за војни приступ, економску супериорност и супремацију меке моћи.

Земље попут Индије, Јужне Кореје и заливске монархије такође имају интересе у Африци. Исто тако и Русија, која има предност старих веза у региону, сматра се прагматичним партнером без идеологије, који не би користио своје понуде за изнуђивање геополитичких склоности.

„Имамо шта да понудимо нашим афричким пријатељима. О томе ће посебно бити ријечи на предстојећем самиту. И наравно, циљ нам је да заједно са нашим афричким партнерима подржимо заједничке економске интересе и заштитимо их од једностраних санкција, укључујући смањењем удјела долара и преласком на друге валуте у међусобним обрачунима „, рекао је руски предсједник Владимир Путин у интервјуу за ТАСС.

Највеће окупљање икад

Имајући то у виду, руски лидер ће ове недјеље бити домаћин дводневног догађаја који би требало да побољша ту амбицију. На самиту Русија-Африка у Сочију очекује се преко 3.000 гостију, укључујући 44 председника и премијера афричких држава.

То је први пут у модерној историји Русије да одједном дочекује толико представника афричких земаља. Чак се очекује да ће и протоколарни дио, за који Путин захтијева да се рукује и размјењује љубазне ријечи са сваким шефом државе, трајати најмање сат времена.

Руски предсједник ће тада одржати серију разговора са најмање десетак страних лидера. Међу њима је и египатски предсједник Абдел Фатах ел Сиси, који такође предсједава окупљањем у својству предсједника Афричке уније. Очекује се да билатерални разговори бити продужени после четвртка увече, када се самит завршава.

Житарице и атоми

Самит је врхунац дипломатских напора у протеклих неколико година који су требали повећати руско присуство у региону. Москва вјерује да постоји велики потенцијал за раст у овој области, посебно у поређењу са другим играчима. Трговина афричких нација са Кином, на примјер, прошле године је износила преко 204 милијарде долара, у поређењу са Русијом од 20 милијарди. САД, ЕУ, Индија, па чак и релативно мала економија Уједињених Арапских Емирата, били су испред Русије.

Али руска трговина убрзано расте, након што се скоро утростручила од 2010. године. Такође има снажно економско упориште у неким афричким државама попут Египта, Алжира, Марока, Јужне Африке или Туниса, играјући на своје јаче тачке.

На примјер, један од најбољих руских извоза у Египат је пшеница. Русија се трансформисала у великог произвођача усјева и водећег свјетског извозника пшенице након што је рат санкцијама са ЕУ довео до гашења руског тржишта за европске прехрамбене производе.

То је подстакло руски пољопривредни сектор и навело Москву у потрагу за новим тржиштима. Такође може понудити пуно пољопривредних производа, од ђубрива преко комбинованих машина и друге опреме, до разних технологија до којих су руски пољопривредници дошли током изненађујућег процвата.

Друга област у којој Русија има предност у односу на конкуренцију је цивилна нуклеарна технологија. Прву египатску нуклеарну електрану Ел Дабаа граде руски инжењери и финансира се из руског зајма. Раније у априлу Етиопија је пристала да угости руски центар за нуклеарно истраживање, а на столу су планови за руску нуклеарну електрану.

Постоји и традиционални производ руске трговине у Африци – оружје. Москва тренутно има споразуме о трговини оружјем са преко 30 афричких држава. Египат ће започети производњу лиценцних напредних руских основних тенкова Т-90. Ангола је у априлу добила последњу серију од 12 унапређених борбених авиона „Сухој“ Су-30К које је купила прије неколико година. Међународни институт за истраживање мира у Стокхолму (СИПРИ) процењује да је руска продаја оружја афричким земљама удвостручена између 2012. и 2017. године, а да САД и Кина заостају.

Руска мека сила у порасту

Русија има мање опипљиве предности над некима од конкуренције у Африци, јер нема токсични историјски колонијални пртљаг. У ствари, Совјетски Савез је подржавао покрете за независност широм Африке док су се европске нације повлачиле из ње. То је, наравно, било део идеолошког сучељавања Хладног рата са Вашингтоном, али изградило је неку добру вољу која је данас корисна.

60-тих година Москва је бесплатно образовање дала хиљадама африканаца. Совјетски обучени инжењери и техничари били су од кључног значаја за одржавање совјетске изграђене инфраструктуре у афричким земљама, док су совјетски обучени официри командовали афричким трупама опремљеном совјетском техником. Сличан тренд се данас појавио.

Прошле године је око 17.000 студената из више од 50 афричких држава стекло високо образовање у Русији, укључујући и 4.000 који су стигли до стипендија руске владе. Стотине других спонзорисале су руске компаније које улажу у пројекте енергетике и минерала у Африци, а које желе кадар обучених и запослених регрутованих из локалног становништва.

Садашњи утицај Русије у Африци је, наравно, далеко од онога што је Совјетски Савез некада имао на врхунцу своје моћи. И није да Москва жели изигравати супер-силу, него мјесто за себе види као снагу којој се афричке нације могу обратити кад имају проблема и које не могу самостално да ријеше, било да су унутрашњи или спољашњи.

„Оно чему тежимо није“ редистрибуција „богатства континента, већ конкуренција за сарадњу с Африком“, рекао је Путин у интервјуу. „Важно је да остане цивилизовано.“

Извор: Восток / РТ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: