Самит НАТО-а – окупација Европе и ултиматум Русији
1 min read
Пише: Дане Чаковић, Србски народни покрет
Да ли је, можда, могуће и овако и то поједностављено.
Центар моћи који контролише САД, Британију, НАТО…, жели да загосподари цијелим свијетом, одреди начин живота, психофизички обликује човјека… Да би остварио тај циљ, он руши све врсте суверенитета и идентитета (држава, народа, религије, појединца – личности), стварајући илузију слободе роботизованом човјеку. То ради на разне начине, привољујућу или присиљавајући, (медијима, ММФ-ом, Свјетском банком, НАТО-ом…), јавно и тајно… успостављајући своје владе у многим државама. У центру таквог начина живота, у почетку, биће саможиви невјерујући човјек, сујетан и горд (те особине биће вјешто стимулисане с поља), док ће се касније такав човјек довести у позицију робота.
Британија је на референдуму одлучила баш као и што су планирали. Да изађе из ЕУ, брже или спорије, свеједно. Она је изузетна, па тамо се вози лијевом страном, шта ће она у Европској унији, која је смишљена као систем помоћу којег ће државе Европе бити окупиране, а средство за „привољевање“ (окупацију) бити НАТО. Наговјештај да се иде у правцу окупације Европе могао би бити Самит НАТО-а у Варшави који се одржава 8. и 9. јула ове године и то у смислу да државе Европе доносе одлуке и дјелају према Русији тако да би обе „стране“ трпиле велику штету. И ко зна шта све трагично може да се деси, узимајући могућност даљњег продубљивања санкција Русији и постављања ултиматума – враћање Крима Украјини.
Прије непуних годину дана потписник ових редова написао је текст о могућем убрзаном уласку држава Балкана у Европску унију и НАТО или њихова дестабилизација.
Изласком Британије из ЕУ створиле су се околности да у њу убрзано уђу преостале државе Балкана. Разлог, са једне стране, је да се „ишчупају“ од све јачег утицаја Русије, а са друге стране би морале слушати и спроводити директиве „Брисела“, између осталог и у учествовању у изолацији Русије па и нечег горег. Немојмо се заваравати, Србија али и остале државе у Европској унији неће моћи спроводити ништа што је добро за њу, односно за њих а да то не одговара „Бриселу“ (однос према Русији, Косову, крупним економским и другим пројектима).
Крупне економске пројекте, инфраструктурне, енергетске, путеви свиле, могуће је реализовати само уз сагласност споменутог центра моћи. Таква сагласност произашла би из могућности контроле и „рекетирања“ тих пројеката, односно инвеститора. Уколико се не би могла обезбиједити контрола и „рекетирање“ кренуло би се у дестабилизацију и рат.
