Пише: Милица Краљ
Моје је око Оком Немањића прогледало.
И моје је чело Челу Христовом кренуло.
Моје су руке Храм Христов загрлиле.
И мисли моје одвајкада Небесима хрлиле!
Моја се душа на Источнику вере напајала.
И суза све ране Рода целила и збрајала.
Моје је тело урасло у чврсти корен стамени.
И реч молбена просјактала кроз жар пламени!
И себе у себи и себе у Њему Вечности приносим!
И свевидећу нит Оку Суштине Узносим!
На концу конца кад се метеж животни умирио –
Било сам свевремена у коме сам се во вјеки вјекова смирио!
(Извор: Митрополија)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: