Самарџић: Напади на новинаре су ехо наратива из година ДПС владавине када су ископане све идеолошке разлике
1 min read
Кочан и Садиковић
Свједоци смо све учесталијих и све бруталнијих напада на вајаре слободне мисли и мишљења у јавном медијском простору, па и новинари који су препознати као гласници критике претходног режима нису „смјели“ остати нетакнути, јер су се усудили слободно мислити, казао је за ИН4С, социолог, докторанд Обрад Самарџић.
Социолога Самарџића смо замолили да нам објасни који је то социолошки контекст, у којем за седам дана, буду нападнута два новинара. Новинар „Вијести“ Сеад Садиковић и уредник „Монитора“, Есад Кочан.
Ови напади на новинаре, према његовим ријечима, нису само атаци на њихову личну слободу и егзистенцију, већ представљају и нарушавање једне од фундаменталних слобода на којој је утеметељен базични компедијум основних људских права. То је слобода мишљења која још од познате Декларације о правима човјека и грађанина из 1789. године представља „једно од најдрагоцјенијих права човјека“.
„Следствено томе, ови напади на слободне умове који су одбили да се вежу у ланце ДПС-оидног санаторијума коверте и „конвертибилних истина“ представља тежак ударац на слободу и демократију уопште“, истакао је Самарџић.
Друштво, како је казао Самарџић, у коме је слобода мишљења под сталним надзором партијских покровитеља је друштво у коме се и трагање за истином и објективним извјештавањем настоје темељно угушити, како би се „отворени чинови“ слободе претворили у трајно уобличавање затворене свијести која према партијским заповијестима треба једино да свједочи „партијске истине“.
Отуд слободно изречени новинарски ставови који свједоче истину, а не моћ партије јесу на удару, како би истина у тишини свједочила „тамницу ума“ као крајње исходиште партијских налога.
Ови напади, нагласио је, су наравно последица искуства пређашњих година у Црној Гори у којој се искристалисао један партиократски режим који је све полуге моћи држао у својим рукама, а свој опстанак на власти је градио на подјелама и лажима.
Svi novinari, izuzev ovih DPS-ovih, treba da nose po štap, pa ove ,,napadače“ tj. škevrije da umlate toliko da ne mogu pojesti sendvič koni su dobili za to nedjelo.