Sajmon Dženkins: Imigracija je pitanje koje dijeli Evropu
Zastava Evropske unije, ilustracija
Poruka švedskih izbornih rezultata je zaslepljujuća. Sada postoji dominantno pitanje evropske politike, a to je imigracija. Ono gospodari Italijom i Nemačkom. Ono vlada u Mađarskoj i Austriji. Ono gospodari od Srbije do Skandinavije. Dominira na svakom sastanku lidera Evropske unije. Ono opseda Ujedinjeno Kraljevstvo, samo što je tu zabašureno eufemizmom o „postizanju trgovinskih dogovora sa ostatkom sveta“.
Evropsko skretanje ka ekstremnoj desnici – ili pre snaženje emocionalne ksenofobije – bilo je neizbežno od onog trenutka kada je Evropska unija krenula ka jedinstvenom tržištu 80–ih godina prošlog veka, uključujuću slobodno kretanje ljudi širom kontinenta. Od četiri slobode kretanja – dobara, usluga, kapitala i ljudi – prva koja će da poklekne uvek je sloboda ljudi.
Otvorene granice i Šengenski sporazum o bezviznom putovanju došli su pre masovnog kretanja jeftine radne snage iz istočne Evrope, i pre mladalačke migracije iz Azije i Afrike. Pošto geografija čini evropske južne granice poroznim, nema načina da evropske vlade, bile one demokratske ili autokratske, i dalje tolerišu nekontrolisane granice u okvirima Evropske unije.
Jedna od stvari koje bi bile katastrofalne jeste pretvarati se da je drugačije. Organizovani i rasistički nacionalizam je osnažio u Švedskoj da iskuša pola veka liberalizma. Stara liberalna zabluda – da će plemenite ideje na kraju pridobiti puk – obija se o glavu na svakim izborima. Mi možemo da pozdravimo pomorskog kapetana koji se založio za iskrcavanje izbeglica „zbog zajedničke čovečnosti“, ali ne možemo da nametnemo njegove putnike evropskim građanima. Nužno je da postoji panevropski režim, i da pomogne policijama pograničnih država na evropskim južnim obodima – sa obe strane granice – i da reguliše i raspoređuje migrante koji pređu granice.
Ali takav režim nikada neće biti ustanovljen ukoliko pojedine evropske države ne mogu da povrate nivo suverenosti nad svojim stanovništvom. Zapravo svaki režim zavisiće od toga.
Tragično je što će ishod ove debate – veća evropska kontrola migracije – gotovo sigurno negirati Bregzit. U umovima većine britanskih glasača, migracije nemaju veze sa ekonomijom ili carinama ili trgovinskom regulacijom, izuzev u vrlo ograničenom smislu. Ova rasprava nije o trgovini, već o sposobnosti ljudi da kontrolišu osobenosti svojih zajednica i brzinu promene. Mi možemo da prezremo tu kontrolu kao ozvaničenu zadrtost, netoleranciju u nevaljalu identitetsku politiku. To neće zaustaviti ljude da glasaju. Za njih, ta prava su vapaj za samopoštovanjem i vrednostima kojima su privrženi.
U svakom slučaju, debata se ne može ignorisati. Ipak britanska vlada još uvek nije usaglasila bregzitsku migracionu politiku, izuzev očevidnog „neprijateljskog dočeka“ prema svim pridošlicama. Umesto toga, Vestminster grmi o carinama, trgovini i Borisu Džonsonu. Tamo su načisto poludeli.
Sa engleskog preveo: Miloš Milojević
Izvor: Gardijan
