Америчке демократе су јасно и гласно позвале одређене атлантске кругове да се активирају на Балкану. Јер, ако су успели да Црну Гору окрену против Русије, зашто не би покушали да учине исто и са Србијом?
Друга је ствар што су се времена променила.
„Путинов асиметрични напад на демократију у Русији и Европи: Импликације на националну безбедност САД“, назив је извештаја припремљеног за Сенатов Комитет за спољне односе и говори о „вишегодишњим и непрекидним нападима“ режима Владимира Путина и покушајима да се уруше демократија и владавина права у Европи и САД.
Извештај обрађује утицај Кремља на 19 земаља и говори о „методи одбране“, а у закључцима о Србији се наводи да је Србија кључна у региону и да би борба против „малигног утицаја Русије“ у овом делу Европе требало да отпочне управо у Београду.
Искусни дипломата Владислав Јовановић каже за Спутњик да та иницијатива демократских сенатора има две стране, једна је окренута према Србији, а друга према Русији.
Везати руке Србији, истерати Русију
Према Србији показује да Америка и иницијатори тог предлога Србију више гледају као објекат жеља него као суверену државу која може самостално да брине о својим интересима и да одређује која страна кад и колико врши некакав ћудљиви малигни утицај на њу. Што се тиче Русије, указује Јовановић, ту би ваљала да послужи она народна изрека —држ′те лопова, пошто ако се мери руски утицај у Србији са утицајем Америке и њихових савезника и организација, онда је то отприлике 1:100.
„Преголем је доминирајући утицај Америке и западних земаља у Србији у односу на Русију. То се огледа и у мешању у изборне процесе. Подсетимо да су се до 2000. Америка и западне земље отворено мешале у изборне процесе финансијски, политички, пропагандно, информативно, и тиме су се још и хвалили. Да не говоримо о другим облицима мешања који су наставили касније“, јасан је Јовановић.
„Што се тиче осталих облика њиховог присуства то је посебно изражено у често неодмереним изјавама које дају у односу на Србију где се показују отворени покушаји утицаја на њене спољнополитичке ставове. Што се тиче невладиних организација, и ту су такозване прозападне невладине организације у огромној надмоћи у односу на вероватно мали број, чак занемарујуће мањи број које Русија има“, сецира Јовановић за Спутњик.
Према томе, указује он, та иницијатива није одраз неке искрене жеље за поправљањем присуства и утицаја Америке у Србији, колико јесте да се Србији вежу руке и да се, ако је икако могуће, потпуно истера сваки облик утицаја Русије у Србији, а тиме и на Балкану.
Измењени односи на Балкану
Појављивање тог извештаја, према мишљењу политиколога Дмитрија Евстафијева, стручака за Америку и Канаду, значи да почиње ново заоштравање унутрашње политичке борбе унутар САД. Савршено је јасно, сматра тај политиколог, да Трампова администрација није успела да победи Демократску партију у информационом рату, односно да демократе користе све расположиве ресурсе и могућности како би оптужили Трампа за то да је наводно издао интересе Америке у међународним оквирима.
„Злоћудни утицај Русије у Србији манифестује се кроз културне везе, пропаганду, енергију и развој војних односа“, указују демократски сенатори. Наводи се и да је, према подацима Стејт департмента, у Србији знатно повећан број невладиних организација и медија са проруским ставом.
Објективно гледано, констатује Дмитриј Евстафијев, извештај одражава потпуно измењене односе снага у Европи и конкретно на Балкану, а то се најпре види кроз то како ко врши различите утицаје путем, на пример, невладиних организација и медија који делују у новим форматима.
„САД немају више тај неприкосновени примат и то их ужасно брине и плаши. Овај извештај осликава оно што мисле америчке елите и естаблишмент. Друга је ствар што се све речено претвара у општу антируску хистерију, што је веома, веома опасно“, конкретан је Евстафијев.
Америчка спољна политика према Србији веома детаљно је формулисана и демонстрирана још 1999, сматра и Дмитриј Евстафијев, кад је путем војне интервенције, односно бомбардовања, Косово одвојено од Србије.
Времена су промењена, али
„Иако извештај нема обавезујућ карактер за америчке институције, ми смо га врло озбиљно схватили, јер он ипак јесте званични документ. То је документ који јасно и гласно дефинише позив одређеним атлантским круговима да се активирају на Балкану. Јер, ако су успели да Црну Гору окрену против Русије, зашто не би покушали да учине исто и са Србијом? Друга је ствар што су се времена променила“, напомиње Евстафијев.
С друге стране, Владислав Јовановић сугерише да овакав став Америке не одговара тези о слободној утакмици и такмичењу. Ако неко врши утицај у Србији преко облика који сматра дозвољеним, пита Јовановић, зашто то не би омогућио и неком другом, јер се на тржишту вредности постиже да превагу однесу стварне вредности, а не самопроглашене или наметнуте.
„Према томе, ова иницијатива нема много изгледа за успех, а и одражава друго, позадинско, гледање у Америци – да се првобитна тежња и идеја да цео Балкан потпадне под апсолутни утицај западних организација почиње да клати и да измиче. Не само због релативног пораста утицаја Русије, него и због континуираног пораста утицаја Кине, Турске и неких других земаља“, подвлачи Јовановић.
Поменути извештај, сматра политиколог Дмитриј Евстафијев, најпре показује ставове Трампових противника.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Crna Gora i Srbija ne „mrze“ Rusiju. Jednostavno, Rusija nema sta da ponudi. Odnosno, to sto Rusija nudi, vec imamo i u Crnoj Gori i u Srbiji – autokratski rezim i neodrzivu ekonomiju. Prema tome, da bi se „okrenula“ od Rusije, Srbiji nije potrebna asistencija USA; odgovorna politika se ne rukovodi relacijama koje su u domenu guslarske poezije, vec realnim potrebama gradjana, a gradjani zele uredjenu, stabilnu, sigurnu grzavu u kojoj ce moci da zive od vlastitog rada – nalik drzavama Zapada. Uostalom, sto Srbi misle o mogucnostima koje pruza Zapad, a sto o onome sto nudi Rusija, govori statistika ekonomskih migracija.
Sve izvan granica real-politike su kafanske tlapnje u kojima se akterima prividjaju strasni S300, leteci tenkovi, nevidljivi avioni i ostali monstrumi od kojih „VASINGTON DRHTI“…
Упорно се питам како ови Американци овако глупави и плитки, владају цијелим свијетом ?!Они пореде Србију и Монтенегро у односу према Русији.И то изгледа овако:Ако може Цг да мрзи Русе,може ваљда и Србија. Па дукљански конвертити ће и да мрзе саме себе ,у случају да их Срби воле.Односно разлог њиховог конвертитства лежи у томе што су они упорна опозиција свему што је Србија.Да су којим случајем Срби за Американце и те педерчине англосаксонске,сви монтењари дукљански би били листом за Русе !А ситуација је заправо обрнута да су Дукљани „заљубљени“ у Американце искључиво због тога што их Срби не подносе,а зашто их не подносе нек питају Клинтона.Односно,непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ.
Na tom principu počiva i crnogorska politička scena. Dukljanski šovinisti i velika većina pripadnika manjina će uvijek, makar na sopstvenu štetu, podržavati svaku političku opciju koju ne podržavaju Srbi i tradicionalni Crnogorci.
Zato su Bošnjaci i Albanci 1998. godine naprasno „zavoljeli“ Crnu Goru, čim je ista krenula u otklon od svog tradicionalnog identiteta. Oni će uvijek glasati za DPS, i to isključivo zato što mrze Srbe i tradicionalne Crnogorce, iako ih isti taj DPS ekonomski urniše. Mogu im se Srbi i tradicionalni Crnogorci do mile volje ulizivati, mogu im iz svojih džepova finansirati izgradnju džamija i medresa, mogu na DF-ovskim protestima do mile volje mahati albanskim i sandžačkim zastavima, sve im je džabe. Za većinu njih (nek mi oproste časni izuzeci) mi ćemo uvijek biti „četnici“, i to sve dok se ne pretvorimo u Novaka Adžića i Darka Šukovića.
Tako da nam nemojte prosipati te priče o „prevazilaženju podjela“ i „građanskom pomirenju“, jer crnogorski šovinisti i manjine to ne žele.