Сачувајмо Сињавину
Иван Луковац
Пише: Иван Луковац
Чујем, видим, учестали су гласови сачувајмо Сињајевину, сачувајмо Сињајевину. Добро је то, племенито итд. Нема никакве сумње да морамо причувати оно што нам је Бог дао. И ту нема никаквог спора. Али о нечему другом хоћу да кажем пар ријечи. То друго је, што се мене тиче – ПРВО, (да парафразирам одбјеглог Талеса из Кримовице.)
Највећа планинска површ, највећи пашњак на Балкану се не зове Сињајевина него Сињавина. Хајде да као први корак у чувању, кад смо већ кренули у тај ПОСАО, сачувамо име.
Рођен сам на обронцима те планине, поживио добар дио вијека и никад ни од ког ко ту живи, ко дијели судбину њене променљиве ћуди нијесам чуо да је зове Сињајевина. А не може се рећи да људи са тог простора не знају шта је језик и његове законитости. Коме је и из ког разлога пало на памет да је прекрсти, да јој име продужи, учини рогобатним, тешким за изговор није ми баш најјасније. Постоје ли за то лексички, логички разлози? Шта је у питању? Језик има своје законитости, правила, економију.
Ако се хоће одредити суштина појма, ако то треба да звучи тачно и течно, а то је идеал сваког језика име Сињавина је неупоредиво боље, прецизније, тачније, истинитије.
Нема ту много философије, наглабања, разглабања. Уосталом, о имену простора топонимима, дакле прву и последњу ријеч морају рећи људи са тог простора. Јер они то најбоље знају. Они су му дали име. А оно је, понављам још једном Сињавина. Инсистирање на погрешној, на дужој варијанти је насиље над језиком, над логиком, над здравим разумом, над традицијом.
Можда се чини да је ситница у питању, али вјерујте није.
Ствар је суштине, естетике, етике, достојанства.
Хајде да пробамо да замислимо како би Дурмитор изгледао да га зовемо Дујермитор, Комови као Којемови или Ловћен у „урбаној“ варијанти Лојеовћен?!!
Карикатурално, нелогично, нетачно.
Сињавина прије него што се заштити од агресије, од најезде скакаваца сваке врсте мора да збаци са свог имена самар који је њеном чудесном лицу и имену направио садно.
Ко зна шта је садно зна и шта је Сињавина!
Само је потребно вратити ствари у поредак. Јер предуго, неправедно, без икаквог разлога је егзистирала под туђим именом.
Дакле из пуних уста, потписујући апел с обје руке говорим: САЧУВАЈМО СИЊАВИНУ!!!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Моја баба Ружа је рођена у Дробњаку ђе је 30 год ђевовала, а онда се удала за мога ђеда у Шаранце, па још 60 и коју на Сињајевини, па се сјетих једне њене приче. Наиме, једну породицу били прозваки Кучкићи. Породица се нашла повријеђена, па ријеши да позове комшије и приреди им гозбу, уз молбу да их више не зову Кучкићи. Комшије обећају. Наједу се и напију па на поласку, повичу, ХВАЛА ВАМ КУЧКИЋИ!
Чуво сам овце 15 год.по Сињајевини. То су најбољи пашњаци, на Балкану, али оскудни са водом и појилима. Косио сам преко 50 година. Обишо многа сијела и вашаре ђе се пјевало:
Ој планино мој планино
Ој пространа Сињај’вино
У теби су преко зиме
Равна брда и долине
У теби је бор до бора
Вјетар дува с Дурмитора
…….можда неко зна наставак!
Сви Шаранци, Језерци,Ускоци и донекле Дробњаци ту велелепну планину зову Сињајевина. Јужни и југоисточ живаљ, зову је Сињавина. То су Колашинци, Морачани и Мојковчани. Немам ништа против! Нити су они ни ми давали тој љепотици име. То име или два имена једне планине нека остану. Ја и ми и ви немамо право мијењати географске синониме и имена. То је мого само онај што је имо топуз у рукама, као за Титоград, Титов Врбас и др. Па се ево, чим онај пиону вратише на своја права имена као они Кучкићи!
ЖИВЈЕЛА НАМ ЉЕПОТИЦА СИЊАЈЕВИНА!
САЧУВАЈМО СИЊАЈЕВИНУ!
Tako je!
Nikada mi nije bilo jasno jeli se ova planina pravilno zove “ Sinjavina“ ili “ Sinjajevina“. Negdje piše jedno a negdje drugo. Meni lično ljepše zvuči “ Sinjajevina“ jer mi zvuči nekako epskije. I ja sam odrastao uz epske pjesme, uz gusle. I kod nas ima guslara. Najpoznatiji je davnašnji Filip Višnjić slijepi guslar. Mada mislim da su Višnjići dalekom starinom od Krivošija. Kao i moji Piperi što su starinom iz crnogorskih Pipera. No neznam ima li Kerovića u crnogorskim Piperima ili su se prezimena mijenjala.
Pročita komentare gore, a od komentatora koji su rođeni na ovoj planini i vele da se pravilno zove “ Sinjavina“. Izvinjavam se na prethodnom komentaru.
Е, па, господо драга, има нас РОЂЕНИХ баш на СИЊАЈЕВИНИ. На њеној висоравни смо најљепши дио живота провели, међу народом кога је тада било у завидној мјери. Живјели смо са народом који није тамо само љетовао, него живио 365 дана годишње. И – никад нико, био стар или млад, није изговорио ријеч Сињавина – сви су изговарали и сматрали да живе на СИЊАЈЕВИНИ. Лингвистичко правило гласи: МЈЕСТО СЕ ЗОВЕ ОНАКО КАКО ГА ЊЕГОВИ ЖИТЕЉИ ЗОВУ!!! Чуди да г. Луковац ово правило није научио на Одсјеку за српски језик и јужнословенске књижевности?! САЧУВАЈМО СИЊАЈЕВИНУ!
Дробњаци и Шаранци кажу Сињајевина, а Колашинци, Мојковчани и Морачани кажу Сињавина. За вријеме краља Николе се више фаворизовало ,, Сињавина“ јер је тај дио био дуже под Црном Гором. У неким војним картама је мојковачки и колашски дио у којем су највиши врхови означавам са Сињавима, док је Дробњачки дио у којем су смјештени највећи пашњаци називан Сињајевина. Сада је правилно обоје.
Доста људи у нашем народу умјесто циркулар каже „цикулар“ па ако су они неписмени, или уз дужно поштовање имају говорну ману, не морамо то прихватати за норму. Господине Луковац вама нико не брани да изговарате како желите али нема потребе своје ставове који су погрешни да намећете другима. Писмени људи знају да се кров Балкана зове Сињајевина.
САЧУВАЈМО СИЊАЈЕВИНУ!!!
Drobnjaci kažu Sinjajevina, a Moračani i Kolašinci Sinjavina. Za vrijeme knjaza Nikole se više favorizovao oblik ,, Sinjavina“ jer je taj dio bio duže slobodan nego Drobnjački. Postojale su varijante gdje je jedan dio ( kolašinski sa najvišim vrhovima poput Jablanovog Torne,…), a drugi dio sa pašnjacima u Drobnjačkoj oblasti je nazivan Sinjajevina.
Дробњаци и Шаранци кажу Сињајевина, а Колашинци, Мојковчани и Морачани кажу Сињавина. За вријеме краља Николе се више фаворизовало ,, Сињавина“ јер је тај дио био дуже под Црном Гором. У неким војним картама је мојковачки и колашски дио у којем су највиши врхови означавам са Сињавима, док је Дробњачки дио у којем су смјештени највећи пашњаци називан Сињајевина. Сада је правилно обоје.
Isti problem je sa Ozrinićima koji su negdje Ozrnići
У ЗЕМЉОПИСУ КРАЉЕВНЕ ЦРНЕ ГОРЕ за Ученике трећег разреда основнијех школа, четврто издање из 1911., на страни 24, ђе се обрађује област под, тадашњим, називом Морачка нахија, у дијелу Планине пише:”Највећа и најпространија је планина у овој нахији СИЊАВИНА; најбоља овчија пасишта, а највећи јој је вис Јабланов врх од………”. Ово значи да се у оно доба писало име планине како га изговарају њени становници. Није ми познато кад је дошло до промјене имена иве планине али засигурно знам да је на школским мапама из педесетих и шездесетих година писало СињаЈЕвина. То је, вјероватно, грешка људи који су давали податке тадашњим картографима а који нијесу ништа знали о овој планини па ни то да јој је назив СИЊАВИНА.
Zahvalnost g. Lukovcu za ovaj tekst i insistiranju na pravom imenu ove planine. I sam sam rastao na SINJAVINI, i govorim da niko bolje ne zna ime nekog mjesta od samih mještana. Moje poštovanje i podrška nastojanju da stanemo na kraj nasilju nad ovom sinjom ljepoticom.
Племениче честитка за овако диван текс.Када сам год у прилици реагујем на промјену имена ,наших планина и назива појединих мјеста,а то радим много често. Мене више чуде људи са ових подручја како брзо прихвате нешто што је за нас туђе и неприхватљиво.
Баш из разлога што није уважена моја сугестија,у више наврата,да се напише СИЊАВИНА,нијесам подписао петицију и ако сам на Сињавини рођен прије шесдесетак година,а и данас на Сињавини пеоводим добар дио љета.Чак сам наишао на једну сугестију човјека из Штитарице да је прави назив Сињавина,гдје му је један од администратора одговорио да ће бити тако како су они написали.
U mom kraju ratarska biljka se zvala kuruz,a sada je nobles zvati je kukuruz.
Podržavam svaku tvoju napisanu riječ gospodine Ivane,sa razloga što govori ono što misle gorštaci,koji su sudbinski vezani za ovu planinu!!!Sjećanje mi doseže dodavne 1976 godine,kada je za direktora tadašnjeg OOUR-a „Sinjajevina“,koja je bila članica tadašnje RO Veletrgovina iz Kolašina,došao mladi inžinjer poljoprivrede Milidrag Bulatović,koji je odmah promijenio dotadašnji skaradni naziv OOUR-a „Sinjajevina“ u OOUR za poljoprivredu „SINJAVINA“-Kolašin!Mislim da se i u tadašnjim vojnim kartama,pomenuta planina kao toponim obilježavala kao SINJAVINA!!!
Сињајевина кажу Дробњаци. Ми Колашинци, Мојковчани и Морачану кажемо Сињавина. Раније је наш облик више коришћен јер је смо ми били прије ослобођењи од Турака.