ИН4С

ИН4С портал

Сабља Немањића у рукама књаза Николе

1 min read
Што се тиче Црне Горе и књаза Николе Петровића у вези новонастале ситуације, он је полако почео да осјећати могућност за Црну Гору да добије равноправно виђење са Србијом у српском националном питању, особито када је ријећ о руковођењу Русије.

народна застава књажевине Црне Горе

Пише: Немања Поповић

После смрти кнеза Михаила Обреновића 1868. године престиж Србије је био у опадању. За вријеме његовог живота Београд је свакако имао главну ријеч када су сви балкански хришћани у питању, а камо ли Срби.

Званична Русија увидјеће да јој је згоднија прилика да се више окрене Бугарима и на тај начин тражи свој пут ка Егеју и Босфору. Оваква ситуација најбоље ће се на терену уочити у Македонији, гдје ће бугарска агитација попримити посебан интезитет, са поприлично антисрпским призвуком.

Што се тиче Црне Горе и књаза Николе Петровића у вези новонастале ситуације, он је полако почео да осјећати могућност за Црну Гору да добије равноправно виђење са Србијом у српском националном питању, особито када је ријећ о руковођењу Русије.

Призвуци незадовољства из Београда у вези руске политике фаворизовања Бугара полако су се назирали, па је и Русија реаговала према књазу Николи дајући му све већу важност и стављајући му на знање колико рачунају на њега. Касније отворено кретање Србије према Аустрији отвориће пут амбиције књаза Николе да оствари личну претензију на свесрпски пријесто.

На бази поменутог стања, десиће се и званична посјета књаза Николе руској пријестоници 1868. У новонасталој ситуацији он је желио да буде личност око које ће се Срби окупљати у својим ослободилачким претензијама, као што је раније била ситуација кнеза Михаила Обреновића, уз покровитељство и ослонац руске владе.

Цар Александар II Романов даровао је сабљу краља Милутина, књазу Николи, овим ријечима: „Имам једну сабљу вашијех предака. Она ће на бољем мјесту бити у вашој руци, него у мојој оружници“. Даривање сабље Немањића, црногорском господару у себи носи велику симболику.

kralj nikola
Краљ Никола

Опште је позната чињеница да је са династијом Немањић, српски народ доживио златно доба своје историје. Тако да давање сабље истакнутог српског владара из најистакнутије владарске куће, књазу Николи од стране заштитнице Русије, значи да Русија њему повјерава задатак да том сабљом прекине ропске ланце са српских шака, и да то од њега очекује. А осим опасавања немањићком сабљом доћи ће и дани када ће књаз Никола сматрати да му природно припада да се окруни и немањићком круном.

Сам књаз Никола, обраћао се (12. март 1869) новом србијанском намјесништву које је владало у име, још увијек малољетног кнеза Милана Обреновића који је наслиједио преминулог стрица: „Само искрени наши одношаји осигуравају лијепу будућност народу српскоме, само укупним силама нашим можемо народним злотворима на поприште изаћи. Бог благословио свако наше добро подузеће, а примјер наших лојалних сусретања охрабрио срца цијелом народу нашем да тим лакше уз нас пристане у сваком одлучном тренутку.“

Осим поменутих догађаја и чињеница, овај период je, такође, упамћен и по осујећивањима и забранама српских оранизација у турској и аустроугарској монархији.

Једна од најпознатијих организација „Уједињена омладина српска„, са сједиштем у Новом Саду, забрањена је од аустријских власти 1871. Након ове забране, сједиште организације је пребачено на Цетиње, на велико залагање књаза Николе и кучког војводе Марка Миљанова Поповића.

Исте године на Цетињу, на сједници старе, ствара се нова организација, „Дружина за уједињење и ослобођење српско„, чије су идеје биле пропагиране у „Гласу Црногорца“.

Поменутој организацији су се придружили многи знаменити Срби из свих крајева: Лаза Костић, Милан Кујунџић, Ђока Влајковић, Васо Пелагић, Сава Грујић, Валтазар Богишић и др. Од истакнутих личности из политичког система Књажевине Црне Горе, осим самог књаза Николе и војводе Марка Миљанова, чланови овог удружња били су, војвода Машо Врбица, као и књажеви секретари Симо Поповић и Јован Сундечић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

7 thoughts on “Сабља Немањића у рукама књаза Николе

  1. Oko Srbstva Crnogoraca iz istorije dukljanoidi zanjeme. Njima neugodne istine koje bi da ignorišu jer znaju da je svaki demantija bijedan, nemoćan i lažan.

  2. Vele da je lično Stefan Nemanjić , pevi srpski kralj , zakopao svoju sablju sa kojom je osvojio Duklju , u Nemanjin grad na Ribnicu , a da je isti nakon višemjesečnog kopanja našao Crnogorski kralj Nikola , a logično je da ko nađe sablju odmah postaje srbin , tako da nema dileme da je Crnogorski kralj Nikola srbin , jelte !

    1. Zar ti nije dovoljna činjenica da je Nikola obezbedio dalji rad i postojanje “Ujedinjenoj omladini srpskoj“ i da je i sam bio član iste? Zašto bi to činio ako nije Srbin? Zašto bi uopšte organizacija bila premeštena u Crnu Goru ako Crnogorci nisu Srbi? Zašto ne u Beogradu, Kragujevcu ili ne znam ni ja gde?

      1. Politika i političke vladarske ambicije , biće prije da je to , mada je to danas nevažno , niti Crna Gora počinje sa Nikolom , a hvala Bogu i ne završava se sa njim !
        Nikolino političko srpstvo je dovelo do nestanka Crne Gore , tako da nam njegovo doba ne može biti model , ali srećom je narod Crnogorski kroz NOB vratio državu , ova generacija je vratila nezavisnost , ostalo je da uz Božju pomoć vratimo crkvu i svoje otete svetinje , vakat je moj Archi !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *