• Руски поглед

Руско васпитање од царске епохе до данас: Како су се мењали вртићи у Русији током 162 године

1 min read

3 дана ‎ ИН4С

© Canva / pixelshot

Први вртић у Русији отворен је 27. септембра давне 1863. године у Санкт Петербургу. Од непостојећег система, преко „продужене руке“ совјетских власти па све до савремених вртића у којима се настоји на развоју самосталности код деце, историја ових установа у Русији је бурна и занимљива.

Први руски вртић отворен је на Васиљевском острву у Санкт Петербургу, захваљујући Софији Љугебил, супрузи познатог у то време педагога и професора, Карла. У првих неколико година постојања, вртићи су били само место где су родитељи могли оставити своју децу да би могли да заврше друге обавезе које имају.

Нешто касније, 1871. године појавили су се први курсеви за обучавање васпитача и систем је почео поприлично брзо да се развија и грана, у складу са потребама деце. Крајем 19. века није постојао неки посебан програм за децу у вртићу: већину времена малишани су проводили у природи, играли се и бавили физичком активношћу.

Посебна пажња васпитача била је усмерена ка усађивању вере и моралних принципа у малишане – дечаци и девојчице учили су црквене песме и молитве. Од тада па све до данас принципи предшколског образовања кардинално су се мењали на сваке две до три деценије, а ево и које су најзначајније промене увођене.

Почетак 20. века: Деца у вртићу морају да спавају, али и на науче основне вештине

Почетком 20. века, када су вртићи већ радили у неком устаљеном режиму, донета је одлука да деца током дневног боравка обавезно морају спавати – такозвани „тихи час“ практиковао се свуда, како би деца научила да спавају и одвојено од родитеља. Решено је и да они у најранијем узрасту уче основне принципе писмености и савладају азбуку.

Нешто касније, у наредне две деценије, када је вртиће широм СССР похађало око 2 милиона деце, одлучено је и да се ујутру раде вежбе загревања – физичка активност била је јако важна. Након тога малишани су имали развојне „часове“: радили су математику, правили предмете од глине, дружили се са животињама, како би развијали основне вештине.

Крајем 30-их година 20. века вртићи су били и један од државних алата за одгој деце: преко васпитача малишанима су се усађивале совјетске идеологије, које су у то време биле највећи покретач друтшва. Ове установе биле су чак и у саставу предузећа – свака већа фабрика имала је вртић у коме би деца запослених боравила док родитељи раде.

Средина 20. века: Патриотизам, страни језици, традиционално „челичење“

Током Великог Отаџбинског рата велики број деце остао је без родитеља, па су вртићи постали и установе за привремено старање о њима. Њих су васпитачи учили основама патриотизма, интернационализма, љубави према Совјетској Армији, раду и одбрани. Све друге дисциплине отишле су у други план, у складу са ситуацијом.

Средином 20. века деца у вртићима почињу да уче енглески и белоруски језик, математику, руски језик и књижевност. Спорт се враћа на велика врата, а уводи се ипрограм традиционалног „челичења“ деце: у учионицама или двориштима обавезно су стајали бурићи са леденом водом у које су деца по реду ускакала, пише Руска газета.

„Вртићи у време СССР били су најбољи на свету“, наводи историчар Виталиј Астентјев. „Здрављу и васпитавању деце посвећивала се велика пажња, јаслице и вртићи су били изузетно повољни – толико да је 99 процената малишана ишло у њих“, додаје стручњак говорећи у интервјуу за руски портал Мир24.

Крај 20. века и савремено доба: Акценат је на добробити детета и развоју самосталности

Крајем 20. века у Русији је уведен и програм предшколског образовања, који би децу припремио за полазак у школу. У почетку се радило по јединственом програму, али се показало да то није најбоље решење. Почетком 2000-их овај приступ је промењен: уместо савладавања конкретних знања и вештина, у први план стављен је развој самосталности код деце.

У вртићима су се практиковале и игре улога, да би се деца припремила за одрасли живот, а програм васпитавања деце подразуемвао је и симулацију реалистичних историјских догађаја, попут лансирања космичких ракета или игара у којима би деца били космонаути. На крају крајева, Русија је одувек била један од лидера у области космонаутике.

На данашњи дан у Русији постоји преко 50 хиљада вртића у којима свакодневно борави више од 7 милиона деце. Велики број установа опремљен је најсавременијим технологијама, а васпитачи обучени да раде по најбољим светским и руским праксама. Приоритет је да деца која у њима бораве буду срећна, здрава и безбедна.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: