Руско васпитање од царске епохе до данас: Како су се мењали вртићи у Русији током 162 године
1 min read
© Canva / pixelshot
Први вртић у Русији отворен је 27. септембра давне 1863. године у Санкт Петербургу. Од непостојећег система, преко „продужене руке“ совјетских власти па све до савремених вртића у којима се настоји на развоју самосталности код деце, историја ових установа у Русији је бурна и занимљива.
Први руски вртић отворен је на Васиљевском острву у Санкт Петербургу, захваљујући Софији Љугебил, супрузи познатог у то време педагога и професора, Карла. У првих неколико година постојања, вртићи су били само место где су родитељи могли оставити своју децу да би могли да заврше друге обавезе које имају.
Нешто касније, 1871. године појавили су се први курсеви за обучавање васпитача и систем је почео поприлично брзо да се развија и грана, у складу са потребама деце. Крајем 19. века није постојао неки посебан програм за децу у вртићу: већину времена малишани су проводили у природи, играли се и бавили физичком активношћу.
Посебна пажња васпитача била је усмерена ка усађивању вере и моралних принципа у малишане – дечаци и девојчице учили су црквене песме и молитве. Од тада па све до данас принципи предшколског образовања кардинално су се мењали на сваке две до три деценије, а ево и које су најзначајније промене увођене.
Почетак 20. века: Деца у вртићу морају да спавају, али и на науче основне вештине
Почетком 20. века, када су вртићи већ радили у неком устаљеном режиму, донета је одлука да деца током дневног боравка обавезно морају спавати – такозвани „тихи час“ практиковао се свуда, како би деца научила да спавају и одвојено од родитеља. Решено је и да они у најранијем узрасту уче основне принципе писмености и савладају азбуку.
Нешто касније, у наредне две деценије, када је вртиће широм СССР похађало око 2 милиона деце, одлучено је и да се ујутру раде вежбе загревања – физичка активност била је јако важна. Након тога малишани су имали развојне „часове“: радили су математику, правили предмете од глине, дружили се са животињама, како би развијали основне вештине.
Крајем 30-их година 20. века вртићи су били и један од државних алата за одгој деце: преко васпитача малишанима су се усађивале совјетске идеологије, које су у то време биле највећи покретач друтшва. Ове установе биле су чак и у саставу предузећа – свака већа фабрика имала је вртић у коме би деца запослених боравила док родитељи раде.