Ruski zavodi u Jugoslaviji

U Crnoj Gori je uz pomoć Rusije radio Djevojački institut Carice Marije na Cetinju od 1869. do 1913. U njemu su učile devojke iz Crne Gore, Boke Kotorske, … . Odlazak devojaka iz Boke Kotorske, Dalmacije i Bosne i Hercegovine u Devojački institut na Cetinju izazvao je zabrinutost u vrhovima Austro-Ugarske Monarhije. Prema njihovoj oceni u pansionu učenice su vaspitavane ne samo u srpskom nego i u rusko-pravoslavnom duhu. Vlasti su odgovorile na tu za njih pretnju osnivanjem ženskih škola. (1) Kao primer učenica koje su završile institut može se navesti Ema Stefanović-Lipovac.

Ema Stefanović-Lipovac rođena je u Kotoru 1864. i pohađala je zavod ruske Carice Marije na Cetinju. Bila je predsednica đačke Trpeze a na njenu inicijativu osnovan je Odbor Kola Srpskih Sestara u Kotoru. Sudjelovala je kao odbornica u Crvenom krstu, a dobila je priznanje i odlikovanje Ruskog crvenog krsta. Prilikom putovanja na svečanosti 1925. na Lovćenu, članica uprave Kola Ljubica Pešić obišla je Odbore Kola u Kotoru, Budvi i Perastu i podnela izveštaj o potrebnoj pomoći, koja je odmah poslata u sva tri mesta. (2)

Posle poraza belih snaga u Oktobarskoj revoluciji ruski kadetski zavodi i devojački instituti sklonili su se u Kraljevinu SHS. Srdačno su dočekani od strane vlasti i stanovništva. Bili su uključeni u svakodnevni život zemlje kroz ruska sokolska gnezda i redovno su učestvovali na sokolskim sletovima, takmičenjima i priredbama. Prilikom sleta Sokolske župe Mostar u Dubrovniku 1923. rad na organizaciji sleta bio je podeljen na odbore.

Član Zabavnog odbora bio je Vlasov, dirigent Ruskog pevačkog zbora. (3)

Harkovski devojački institut u Novom Bečeju radio je od 1920. do 1932. Marijanski Donski devojački institut u Beloj Crkvi delovao je od 1920. do 1941. Delovalo je Nikolajevsko konjičko učilište u Beloj Crkvi. Donski kadetski korpus imperatora Aleksandra III nalazio se u Strnišču, Bileći a potom u Goraždu. Krimski kadetski korpus radio je od 1922 do 1929. Ruski kadetski korpus bio je u Sarajevu a onda je premešten u Belu Crkvu i preimenovan u Prvi ruski kadetski korpus velikog kneza Konstantina Konstatinoviča od 1929 do 1941. (4) Uz te zavode i institute u Vel. Kikindi bila je rusko-srpska ženska gimnazija; u Novom Sadu i Pančevu po jedna ruska realna gimnazija. (5) Harkovski institut imperatorice Marije Feodorovne u Novom Bečeju štampao je Izveštaj za školsku 1929-30. godinu. Bila je to ruska srednja ženska škola internat otvorena 1812 godine u Harkovu. Krajem 1919. evakuisana je iz Rusije 1919. sa učenicama i službenicama. U martu 1920. došli u Kraljevinu Jugoslaviju i smestili se u Novom Bečeju. Podignut je 1922. na stupanj osmorazredne ženske gimnazije sa pravom mature. Institut je primljen 1929. pod Visoku Zaštitu Kraljice Marije. Institut je 1930. navršio 10 godina svog rada u Jugoslaviji. Bilo je 1929-30. Ruskinja 208, a 8 pravoslavnih kako se tada zvalo Jugoslovenki, sve zajedno 216. Učenice su bile angažovane u sokolskom pokretu. Grupa učenica je sa načelnicom instituta otputovalo u Beograd 25 juna 1930. na Sveslovenski Sokolski slet. (6)

Kao ruska pomoć Crnoj Gori na Cetinju radio je od 1869. do 1913. Djevojački institut Carice Marije Crnogorska vlada smatrala je 1913. da joj nije potrebna takva pomoć Rusije i institut je prestao sa radom. Posle Prvog svetskog rata u Kraljevinu SHS našle su pribežište školske ustanove carske Rusije. Ruski kadetski korpusi i devojački instituti, povukli su se zajedno sa belom armijom iz Rusije i prešli u Jugoslaviju. U Kraljevini SHS ruske izbeglice su bile srdačno dočekane od stanovništva. Bivše pitomice zavoda Carice Marije na Cetinju kao što je bila Ema Stefanović-Lipovac nisu zaboravile pomoć Rusije. Nastojale su da pomognu ruskim izbeglicama. Kasnije su instituti primali i Srbe i Srpkinje. U Jugoslaviji su nastupali izbegli ruski glumci. Sokolska štampa pratila je aktivnosti kako ruskih sokola tako i ruskih zavoda u Jugoslaviji do Aprilskog rata 1941. Pred nastupanjem partizana i Crvene armije 1944. veliki deo ruske emigracije pobegao je iz Jugoslavije. U Beogradu danas deluje Udruženje bivših pitomaca ruskih kadetskih korpusa. Održavaju svoje sastanke u Ruskom domu u Beogradu. Izuzetno 24.2.2023. proslavili su Maslenicu u prostorijama Fonda jedinstva pravoslavnih naroda u Beogradu.

Autor: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

Tomislav Kraljačić, „Funkcija državnih škola u nacionalnoj politici kalajevog režima”, „Istorijski časopis”, Beograd, 1984, str. 147;
„G-đa Ema Stefanović-Lipovac “, „Vardar kalendar za prestupnu godinu 1929”, Beograd, 1928, str.151, 152; „Izveštaji Kola Srpskih Sestara za 1924-1925. godinu”, „Vardar”, kalendar za prostu 1927, Beograd, 1926, str. 12;
„Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 60, 61;
„Ruska emigracija u Beogradu od 1920-ih do 1950-ih”, Beograd 2021, str. 29, 30;
„Raznolije”, „Dečije novine”, Novi Sad, februar-mart 1928, br. 6-7, str. 158;
„Izveštaj za školsku 1929-30. godinu”, Stari Bečej 1930.