Амерички пројекат „Украјина“, по мишљењу многих експерата, започет је првим „Мајданом“ 2004. године и добио форму грађанског рата после свргавања са власти Виктора Јануковича 2014. године, пише „Комсомољска правда“. Међутим, испоставило се, да није све баш тако.
Тајна директива
Све су смислили Американци, како тврди лист, још пре 73 године и „упаковали“ у строго тајну директиву Савета за националну безбедности 20/1 од 18. августа 1948. године под називом „Циљеви САД за Русију“.
У директиви постоји део „Расцепканост или територијални интегритет“ у ком аутори разматрају шта ће урадити САД ако у случају победе над СССР-ом „у војним сукобима“ „политички процеси у Русији крену својим током“.
Како су у то време замишљали амерички аналитичари и футуролози шта је Украјина?
„Шта ће нам бити исплативије: очување територије СССР-а под управом једног режима или његова расцепканост? Ако већи део територије остане под јединственом управом, онда какав би требало да буде степен федерализације будуће владе Русије? И шта онда радити са мањином, на пример са Украјином?“, наводи се питање у директиви.
Украјину су, наводи даље лист, САД сматрале „најразвијенијом државом под влашћу Русије“.
„Украјинске националистичке организације су биле веома активне у иностранству. Украјина мора бити ослобођена од руског утицаја. Међутим, морамо се према овакцим тврдњама односити веома пажљиво, јер приказују ствари веома упрошћено“, признаје се у директиви.
„Покушаји одвајања ће бити погубни“
Директива показује такође да Американци имају потребу да нешто направе ради „заштите украјинских позиција у будућности“.
„Док су Украјинци били важан и посебан део Руске империје, они нису показивали да су нација која може да преузме одговорност за независност пред лицем великоруске опозиције. У Украјини нема јасних етничких или географских оквира“, наведено је у документу.
У директиви се наводи да су „градови на територији Украјине већином били руски или јеврејски“.
„Основа осећања националне самобитности јесте осећај ‘различитости’, заснован на посебном националном дијалекту и мањим разликама у традицији и фолклору. Политичка агитација је дело неколико ‘романтичара-интелектуалаца’, који немају баш неку представу о одговорности владе“, признаје се у документу из 1948. године.
Констатује се да је „економија Украјине тесно повезана са економијом читаве Русије“. И „покушаји да се економија Украјине одвоји од економије Русије биће толико неприродни и погубни за њу, као када би се кукурузни појас (неколико америчких држава где се традиционално узгаја кукуруз) одвојио од економије САД“.
„Превише блиски Русима“
Американци признају: „Народи, који говоре украјинским дијалектом су били разједињени, исто као и они који су говорили на белоруском језику“. У Европи је, пишу они, „религија увек била основна ствар која одређује националну припадност“.
„Не можемо бити равнодушни према осећањима Великоруса. Било који политички курс САД, који се односи на дугорочну перспективу, мора бити заснован на принципима сарадње са њима. Територија Украјине је део њиховог националног наслеђа. Према томе, одлука да се у потпуности Украјина одвоји од Русије изазваће само незадовољство. То се може урадити само уз помоћ силе“, наводи се у директиви.
У САД су сматрали да су Украјинци „превише блиски Русима што им не дозвољава да се другачије позиционирају… Судбина их тера да сарађују са Русијом“.
„Оптимална варијанта ће бити односи засновани на принципима федерализма. Украјина ће добити… степен политичке и културне слободе, али ће зависити у економском и војном плану. Сличан модел односа може задовољити и интересе Руса. Највероватније је да САД своје циљеве у односу на Украјину могу остварити у наведеним оквирима“, каже се у документу.
Експерти сматрају да САД „не би требало да заузима проруску или проукрајинску позицију“: „Треба да потражимо за Украјинце прихватљив положај међу руским народима, чији су неодвојиви део увек и били. Не би требало да инсистирамо на јачању сепаратистичких тежњу у Украјини, као што не би требало ни да ометамо независни режим у Украјини, ако се он појави без нашег уплитања“.
„У случају да се супротставимо томе, то ће за нас представљати непотребну одговорност за мешање у развој Русије. Русија ће константно упућивати изазове том режиму. У случају да Украјина може успешно да се обезбеди, онда би нам то омогућило да кажемо да је горе поменута анализа нетачна и да Украјина има морално право на независни статус. Ми морамо да заузмемо неутралну позицију, док се то не буде тицало наших војних или економских интереса…
Морамо бити обазриви и да се не противимо покушајима (добијања независности), јер ће нас то лишити симпатија националних мањина. Међутим, ми нисмо дужни да себе обавезујемо да им помажемо, посебно ако је за то потребна наша војна помоћ“.
Извор: Спутњик
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
