Ruski imperatori poliglote: Koje jezike su govorili Romanovi?

Ruski carevi su govorili po nekoliko stranih jezika. Od detinjstva su budući imperatori i knezovi učili najmanje dva-tri jezika, a neki od njih su čak bolje znali evropske jezike od ruskog.
U Ruskoj imperiji 19. veka predstavnik porodice Romanov nije mogao da odraste a da ne nauči nekoliko stranih jezika, i to na dosta visokom nivou. „Dobro obrazovanje i poznavanje stranih jezika, kao i maternjeg jezika, bio je važan pokazatelj na carskom dvoru“, ističe istoričar Igor Zimin u svojoj knjizi „Svakodnevni život ruskog imperatorskog dvora“.

Tri najvažnija jezika, pored ruskog, za Romanove su bili francuski, engleski i nemački. Svi ruski plemići 19. veka govorili su francuski. Obično su deca imala vaspitačice iz Engleske, tako da su dobro znala engleski.

Sa druge strane, ruski imperatori i knezovi su se najčešće ženili nemačkim princezama, tako da je i taj jezik bio obavezan.

Pomenuta tri jezika su povezivala Romanove sa najmoćnijim državama Evrope. Pogledajmo izbliza sve imperatore počev od Aleksandra I, čijom vladavinom je obeležen kraj haotičnog perioda dvorskih prevrata.

Aleksandar I: Ubeđeni frankofil

Početkom vladavine Aleksandra I ruski plemići su većinom radije govorili francuski nego ruski, a imperator je u tom pogledu briljirao. „Francuski je dominirao na carskom dvoru.

Aleksandar I je u diplomatskom susretu sa Napoleonom bolje govorio francuski od svog ’kolege’ sa Korzike“, ističe istoričar Leonid Viskočkov u svojoj knjizi „Radni dani i praznici na imperatorskom dvoru“.
Situacija u plemićkim krugovima se promenila 1812. Posle francuske invazije rusko plemstvo je radije govorilo ruski, ali je francuski i dalje bio popularan.

Što se tiče cara Aleksandra I, on je govorio još i nemački i engleski jer mu je u detinjstvu baba Katarina II obezbedila najbolje učitelje.

Nikolaj I: Lingvistički revolucionar

Brat Aleksandra Prvog Nikolaj takođe je bio poliglota. Baron Andrej Korf je istakao: „Njegovo Veličanstvo govori sa gostima na ruskom, francuskom, nemačkom ili engleskom jeziku. Sve te jezike zna podjednako dobro“.

Sam car, međutim, nije bio zadovoljan svojim engleskim jezikom jer je retko imao priliku da ga koristi. Jednom prilikom je rekao američkom ambasadoru da mora češće komunicirati sa njim kako bi što više govorio engleski, piše Zimin.
Sa druge strane, Nikolaj I je bio prvi imperator koji je pokrenuo inicijativu da se na dvoru govori ruski, i sam je sa svojim dvoranima razgovarao na maternjem jeziku. To je u izvesnom smislu bila prava „lingvistička revolucija“, ali je francuski jezik ipak ostao dosta zastupljen.

Nikolajeva žena Aleksandra je rođena kao pruska princeza i imala je problema sa ruskim. Njen učitelj, pesnik Vasilij Žukovski, uvek ju je zabavljao pesmama i bajkama ali nije uspeo da je nauči gramatiku (koja može biti dosta zamršena). Imperatorka se celog života stidela zbog lošeg ruskog jezika i trudila se da izbegne razgovor na ruskom. Sa Nikolajem je govorila francuski.

Aleksandar II: Imperator koji je govorio poljski

Nikolajev sin Aleksandar je naučio „standardni paket“ jezika – engleski, francuski i nemački, s tim što mu je otac izbacio latinski iz programa obuke (Nikolaj je mrzeo taj jezik), a dodao poljski, iz političkih razloga.

„Nikolaj je znao da politički problemi sa Poljskom, tadašnjim delom Ruske imperije, neće biti skoro okončani“, piše Igor Zimin. Zbog toga je hteo da bude siguran da mu je naslednik osposobljen za rešavanje tog pitanja, tj. da može govoriti poljski.

To je bila mudra odluka budući da je Aleksandar 1863. godine morao da uguši poljski ustanak.

Aleksandrova žena Marija, takođe je bila nemačka princeza, ali je za razliku od svoje majke dobro znala ruski i bila je pobornica tog jezika na dvoru koji se u međuvremenu vratio na svakodnevnu upotrebu francuskog jezika.

Aleksandar III: Patriota na prestolu

Aleksandar III se obično prikazuje kao pravi ruski džin sa ogromnom bradom. On se od rane mladosti borio za ruski jezik, koristeći ga u komunikaciji sa dvoranima radije nego francuski.

Na pitanja zadata na francuskom uporno je odgovarao na ruskom, i samo na ruskom jeziku.
Naravno, i on je znao strane jezike (mada je kao dete imao ozbiljnih poteškoća sa učenjem), ali je želeo da svi koji služe Rusiji budu verni njenim korenima.

Upravo je ovaj imperator doprineo da ruski postane glavni jezik na dvoru. I njegova žena Marija, rodom iz Danske, dobro je naučila ruski.

Nikolaj II: Strani jezici sa ruskim akcentom

Poslednji ruski imperator Nikolaj II vladao je u vreme kada je engleski jezik već bio jezik međunarodne komunikacije i u tom smislu potisnuo francuski.

Nova situacija se odrazila i u carevom poznavanju stranih jezika. Njegov stric Aleksandar se sećao: „Kada je završena obuka svaki oksfordski profesor se mogao prevariti i pomisliti da je Nikolas Englez“.
Car Nikolaj II je govorio strane jezike (i on je znao nemački i francuski, kao i svi ostali carevi na ovom spisku), ali su njegovi dvorani primetili da se kod njega uvek pomalo oseća ruski naglasak jer je car umekšavao pojedine suglasnike.

On je engleski često govorio i sa svojom ženom Aleksandrom koja je takođe bila nemačka princeza (engleskog porekla), mada je ona dobro znala ruski.

Izvor: Russia Beyond