Текст ИН4С-а о скандалозној дволичности украјинских власти поводом одузимања држављанства вјерским великодостојницима изазвао је велику пажњу у региону и шире. Руска и украјинска црквена јавност, као и медији, пренијели су текст, истичући да је Црна Гора показала дубље разумијевање и интересовање за украјински црквени конфликт, посебно због веза ПЦУ са нелегитимном НВО „Црногорском православном црквом“.
Наиме, ИН4С је открио да четворица високих представника такозване Православне цркве Украјине (ПЦУ) посједују држављанство Руске Федерације и „ДНР“, али да упркос томе нису лишени украјинског држављанства. Напротив, Кијев их штити, јер су, по свему судећи, политички подобни.
Ко су спорни „јерарси“ ПЦУ?
У тексту ИН4С наведена су имена четворице „јерараха“ ПЦУ:
„Митрополит“ Богородски Адријан (Старина Валентин Јегорович),
„Митрополит“ Симферопољски Климент (Куш Павло Миколайович),
„Епископ“ Словјански Всеволод (Матвијевски Владимир Павлович),
„Епископ“ Тихон Петранјук – који, према наводима, не само да има пасош „ДНР“, већ је и потписао изјаву о сарадњи са специјалним службама Луганске Народне Републике (ЛНР).
Ова открића додатно су изазвала негодовање јер, иако је о свему овоме обавијештена украјинска власт, нико од њих није остао без држављанства. С друге стране, митрополит Украјинске православне цркве (УПЦ) Онуфрије лишен је држављанства без јасних доказа, што представља флагрантан примјер политичке репресије.




Медији из Русије и Украјине преносе текст ИН4С
Руске и украјинске медијске и црквене платформе, укључујући „raskolam.net“, „Союз Православных Журналистов (СПЖ)“, „uoc.news.church“, као и популарни Телеграм канал „Шеик Тамир“, пријенели су текст ИН4С у цјелини или у сегментима.
Црногорски контекст – ко је Бојовић?
ИН4С подсјећа да је ова тема релевантна и за Црну Гору, с обзиром на то да је лидер НВО „Црногорске православне цркве“ Борис Бојовић у блиским односима са ПЦУ и да је богословско образовање стекао управо у структурама такозване Украјинске аутокефалне православне цркве, која је 2018. године ушла у састав ПЦУ.
Ово даје посебну тежину чињеници да се у Украјини толеришу и штите они који су лојални режиму, без обзира на њихову сарадњу са Русијом, док се истовремено води политички прогон над канонском УПЦ, која је до скоро била дио Московске патријаршије.
Двоструки аршини и напад на Цркву
Ипак, најјачи утисак оставља закључак текста – да Кијев спроводи двоструке аршине: док митрополита „неподобне“ цркве лишава држављанства без икаквих доказа, над онима који посједују званичне пасоше Русије и руског ДНР – само зато што припадају „пожељној“ ПЦУ – затвара очи. То не само да подрива правну државу, већ открива лицемјерје и политизацију религије у данашњој Украјини.
Ова прича, кроз пажњу коју је добила у медијима широм православног свијета, показује да црквено питање у Украјини није само унутрашња ствар – већ тема од глобалног значаја за све православне народе, укључујући и оне у Црној Гори.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: