Ruski general otkriva: Za rat na KiM čekalo 11 000 padobranaca

Tri divizije vazdušno-desantne vojske sa 120 aviona bile su spremne za rat na Kosovu juna 1999. Naređenje da krenu usledilo bi da je samo jedan metak opaljen na našu vojsku.

Britanski general Majkl Džekson, kako sumnjamo, imao je ove informacije kada je 12. juna rekao pred kamerama da Rusi mogu da ostanu na „Slatini“ jer neće da rizikuje treći svjetski rat. Da, mi smo bili spremni na sve. Ovako, ekskluzivno, za „Novosti“, svjedoči general potpukovnik Nikolaj Viktorovič Staskov, tadašnji načelnik štaba vazdušno-desantne vojske (VDV) Ruske Federacije.

Staskov je bio glavni planer marša ruskog bataljona iz Ugljevika u Prištinu. Sjedio je tada u Moskvu i sa generalima Valerijom Ribkinom i Nikolajem Ignjatovim, danas načelnikom Štaba VDV i herojem Rusije, bio je glavni akter i učesnik u razradi svih situacija ukoliko ruski bataljon sa komandantom Sergejom Pavlovom zapadne u probleme na KiM.

Prema njegovim riječima, uzbunjene su tri divizije padobranaca Rusije, a u 120 aviona ukrcana je ratna tehnika spremna za veliki desant. Predsjednik Jelcin, ministar spoljnih poslova Ivanov i ministar odbrane Sergejev marš svoje vojske na „Slatinu“ gledali su, govori Staskov, na Si-En-En i neko vrijeme nisu znali šta se događa.

Ovaj general, u razgovoru za „Novosti“, otkriva i kako je rođena ideja da se pomogne srpskom narodu:

Posle političke odluke da naše snage ne učestvuju u mirovnoj operaciji na Kosovu sjedeli smo u Moskvi i pričali kako pomoći srpskom narodu jer smo imali obavještajnu procjenu sa terena šta će se dogoditi. Ribkin, Ignjatov i ja kontaktirali smo i sa tadašnjim načelnikom generalštaba Anatolijem Vasiljevičem Kvašnjinovom, a sve vrijeme uz nas je bila Uprava GRU (Ruska vojna obaveštajna služba). Meni je kao veteranu sa Balkana dat zadatak da odaberem jedinicu i odredim maršrutu marša. U vertikali komandovanja bila su samo tri čovjeka.

Nikolaj Viktorovič govori da se general Viktor Zavarzin koloni svoje vojske priključio u Beogradu u „opelu“, ali da nije imao komandnu funkciju niti je znao detalje. „Desantniki“ su za 10 sati došli na Kosovo. Na srpskoj strani komandovanja nalazio se predsjednik Slobodan Milošević

Ne znam ko je koordinisao iz Moskve komandovanje sa Miloševićem – nastavlja Staskov. – Mi smo se fokusirali na razvoj situacije na terenu i dolazak britanskog generala Džeksona. Potonji „incident“ je bio predviđen. Nije se samo znalo kako će sve završiti.

Ruski general pretpostavlja da su Britanci imali obavještajni podatak o mobilizaciji na ruskim aerodromima i da je Džekson pre svega to imao u vidu kada je izgovorio rečenicu da „neće da počinje treći svetski rat“.

Staskov podvlači da je uz padobrance bila „na startu“ dalekoletna avijacija i bombarderi i da bi „sigurno krenuli u probijanje vazušnog obruča NATO oko Srbije da se ukazala potreba“

Za nekoliko dana situacija se smirila. Postignut je sporazum o korišćenju aerodroma i učešću ruske komponente u Kfor. Nažalost, sa srpske strane nije traženo dodatno angažovanje

Nikolaj Viktorovič danas je na funkciji zamenika DOSAAF, Dobrovoljne organizacije sadejstva armije, avijacije i flote Ruske Federacije. Oni su „kičma“ odbrane Rusije i imaju aktivnih 400.000 članova, oficira u penziji, ali i onih aktivnih. U svim regionima Rusije na raspolaganju im je 115 aerodroma sa kompletnom tehnikom. Primarno se bave pripremom kadra za vojsku – obrazovanjem i treningom omladine – posebno budućih specijalista.

Staskov je i doktor političkih nauka i kandidat za tamošnju Akademiju, tako da poseduje i političke veštine:

– Naša je procena da se Srbi nikada neće pomiriti zato što su isterani sa Kosova koje je izvor pravoslavlja i duša vašeg naroda. Takođe, situaciju trenutno ocenjujemo kao lošu jer se vaši sunarodnici iseljavaju, ali, kao i vaš predsednik Aleksandar Vučić, procenjujemo da se Kosova Srbi nikada neće odreći!

Oko budućeg statusa srpske pokrajine, general iznosi uverenje da će biti rešavan „na višem nivou“. Prema njegovom mišljenju, „sve zavisi od odnosa snaga i poverenja između istočnih hrišćana i muslimana“.

Na kraju razgovora, za „Novosti“, Nikolaj Viktorovič govori i o razlozima nedavne dvodnevne posete Srbiji i RS. Ne krije da ruski padobranci na marš na aerodrom „Slatina“ iz 1999. gledaju kao na prelomnicu u politici velike zemlje prema NATO, jer se ta akcija uzima kao prva od pada Berlinskog zida kada su Rusi NATO rekli – „Dosta je bilo!“

Donio sam ordene našim kolegama iz Srbije, osvjedočenim herojima i prijateljima RF. Imam i sastanak u RS oko tamošnje ideje da se u Ugljeviku, gde je nekada bio naš kamp, napravi spomenik ruskom bataljonu padobranaca. Ideja je zajednička – vaša i naša. Spomenik bi mnogo značio i Srbima i – nama Rusima.