• Политика
• Руски поглед

Руски амбасадор у Црној Гори за ИН4С: Руско-црногорски односи доживљавају оштру кризу (I дио)

1 min read

2 дана ‎ ИН4С

Александар Петрович Лукашик званично је ступио на дужност амбасадора Руске Федерације у Црној Гори 9. јуна 2025. године, предајући акредитивна писма предсједнику Црне Горе Јакову Милатовићу. Рођен 1959. године, Лукашик је дипломирао на престижном Московском државном институту за међународне односе, а у дипломатској служби је од 1989. Током каријере обављао је низ важних функција у Министарству вањских послова Русије, а од 2016. до 2022. године био је отправник послова Руске Федерације у Украјини. Лукашик посједује највиши дипломатски чин изванредног и опуномоћеног изасланика прве класе, говори енглески, француски и пољски језик, и носилац је више одликовања, међу којима су Предсједничка повеља (2019) и Орден части (2024).

Господине Амбасадоре, прошло је нешто више од два мјесеца од Вашег доласка у Црну Гору. Можете ли подијелити своје прве утиске о земљи?

Не мислим да се моја перцепција Црне Горе много разликује од емоција које било који странац доживљава када се упозна с њеним природним љепотама, сликовитим пејзажима, пространим парковима, азурним морем, чистим језерима, величанственим планинама, богатом биолошком разноврсношћу, топлом климом. Ово је прелијепа земља која изазива дивљење и привлачи људе с цијелог европског континента и шире. Земља је позната по својој богатој историји, вјековним традицијама, локалном колориту и фолклору својственом само њој.

Дивна црногорска кухиња је јединствена. Њена посебност је у хармоничној комбинацији балканског и медитеранског приступа у припреми различитих кулинарских деликатеса, у којима чак и префињен гурман може потпуно уживати.

Али највеће богатство Црне Горе су њени људи, са снажним карактером и израженим осјећајем за мјеру, способношћу да цијене и умножавају достигнућа својих предака, чувају историјско памћење. И наравно, не може се не примијетити њихова отвореност, добродушност и гостопримство. С многим људима које сам овдје упознао успио сам успоставити конструктиван дијалог и осјетити радост личног дружења.

Желио бих истаћи и историјску, културну и духовну блискост црногорског и руског народа, која је увијек служила као основа добрих пријатељских односа између наших земаља. Историја је забиљежила многе догађаје који потврђују да су наше земље увијек тежиле једна другој и проналазиле додирне тачке и заједнички излаз из најтежих ситуација. Добро је позната тежња Русије да пружи искрену помоћ Црној Гори у стицању њеног националног идентитета и заштити слободе, да брани своју вјеру и независност и креће се изабраним путем.

У великој мјери захваљујући ставу Русије на Берлинском конгресу 1878. године, Црногорци су постигли признање свог суверенитета и статуса 27. независне државе свијета. Русија је допринијела њеном економском развоју, додјељујући значајна средства у ту сврху. Такође се сјећамо династичких веза између наших земаља.

Заједничка борба против нацистичке Њемачке је такође добро позната, као и помоћ Москве балканским народима у ослобађању њихових територија од фашистичке окупације.

Укратко, све указује на то да наши односи имају дубоке и временом провјерене традиције.

– Јесте ли имали прилику да посјетите и друге градове ван Подгорице?

Јесам. Недавно сам посјетио Херцег Нови, гдје је у истоименом музеју откривена биста познатог руског писца Михаила Булгакова, који је популаран и међу мјештанима и међу туристима. Дјела писца су преведена на многе стране језике. Психологизам и мистична компонента изазивају посебно интересовање према његовом стваралаштву.

– Како оцјењујете тренутно стање руско-црногорских односа?

Нажалост, догађаји посљедњег периода не дају разлога за посебан оптимизам. Хибридни рат који западне земље воде против Русије добија на замаху. Државе балканског региона нису остале по страни, нашавши се под снажним притиском споља. Москва мора констатовати да Црна Гора у овим условима није издржала пробу времена и да се придружила конфронтационој политици колективног Запада. Руководство ове земље преферира да отворено прати политику западних пријестоница, придружујући се њиховим корацима усмјереним на прекид веза с Русијом, укључујући и увођење санкција.

Представници Црне Горе на међународним платформама подржавају антируске нацрте докумената које предлажу западњаци и придружују се иницијативама које воде ка даљем појачању напетости. Ово се односи, на примјер, на низ резолуција УН, преплављених неоснованим критикама према Русији, или одлука донесених у оквиру Савјета Европе. Посебно су скандалозне такве „егзотичне“ идеје као што је позивање Русије на одговорност у оквиру „специјалног трибунала“ или стварање „регистра штете“ ради изношења натегнутих захтјева против Москве. Њихово остварење је у супротности с општепризнатим принципима и нормама међународног права и доприноси даљој ескалацији.

Истовремено, црногорска страна гласа против руског нацрта резолуције Генералне скупштине УН „Борба против глорификације нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе подстицању савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције“.

Црна Гора је постала чланица НАТО-а, организације која има циљ да нанесе стратешки пораз Русији. Тренутно се активно приближава чланству у Европској унији, која све више јача своју војну компоненту и обезбјеђује себи функцију додатка НАТО-у.

Као резултат тога, руско-црногорски односи доживљавају оштру кризу. Сарадња је ограничена у готово свим областима, трговински промет је пао на граничне вриједности, активност у инвестиционој сфери је скоро нестала. Практично нема пословних пројеката. Ваздушни саобраћај је прекинут. Сваке године се смањује број туриста из Руске Федерације. Руси који иду на одмор све више дају предност другим туристичким дестинацијама умјесто Црне Горе. Чини се да негативне посљедице у овом случају осјећају, прије свега, сами Црногорци, јер приходи од туристичког сектора се смањују, при томе да је Русија и даље на другом мјесту у Црној Гори по броју странаца који долазе овдје као туристи. Да вас подсјетим: туризам и даље чини 30% буџетског прихода земље, од чега 25% долази од Руса.

Ова линија црногорских власти, по мом осјећању, не наилази на разумијевање већине Црногораца који теже одржавању пријатељских односа с Русијом. Многи од њих о томе отворено говоре. Чини се да нису све политичке снаге у земљи сагласне с овим спољнополитичким курсом. Они одбацују лажна позивања на неповољну геополитичку ситуацију и скрећу пажњу на то да посвећеност Подгорице европским интеграцијама не мора имати негативан утицај на односе с Москвом. Они указују на низ области у сарадњи које се у овој фази могу развијати несметано, без позивања на идеолошки утицај. У вези с тим помињу сасвим реално обнављање ваздушног саобраћаја, што би олакшало контакте међу људима. Овдје се ради о чисто хуманитарном сектору који ни на који начин није повезан с политиком и с економске тачке гледишта сасвим је у складу с интересима Подгорице. Не можемо занемарити потенцијал у области приватног предузетништва. У Црној Гори тренутно живи неколико десетина хиљада Руса који доприносе развоју црногорске економије. Њихова активност је посебно примјетна у области телекомуникација, као и пружању различитих врста услуга – то укључује услуге ауто-сервиса, угоститељство и грађевинску индустрију.

У том контексту, предложио бих надлежним црногорским органима да озбиљно размотре постојеће неискоришћене могућности у погледу унапређења сарадње с Русијом.

Не мислим да ће слијепа усмјереност кандидата из балканских земаља на придруживање ЕУ донијети резултате које очекују. Чини се да је Брисел сада више заузет рјешавањем сопствених проблема, укључујући кризне појаве у економији, миграције и погоршање безбједносне ситуације. Агенда проширења је очигледно на периферији њене пажње. А још је теже замислити да ће бриселски званичници бити спремни да пристану на значајне новчане субвенције за нове државе ЕУ ако се оне заиста придруже њеним редовима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: