Александар Петрович Лукашик званично је ступио на дужност амбасадора Руске Федерације у Црној Гори 9. јуна 2025. године, предајући акредитивна писма предсједнику Црне Горе Јакову Милатовићу. Рођен 1959. године, Лукашик је дипломирао на престижном Московском државном институту за међународне односе, а у дипломатској служби је од 1989. Током каријере обављао је низ важних функција у Министарству вањских послова Русије, а од 2016. до 2022. године био је отправник послова Руске Федерације у Украјини. Лукашик посједује највиши дипломатски чин изванредног и опуномоћеног изасланика прве класе, говори енглески, француски и пољски језик, и носилац је више одликовања, међу којима су Предсједничка повеља (2019) и Орден части (2024).
Како бисте коментарисали тренутну ситуацију око Украјине?
Што се тиче саме Украјине, Русија намјерава да настави са рјешавањем задатака који су постављени на почетку специјалне војне операције. Не ослањамо се искључиво на војну силу и посвећени смо политичком и дипломатском рјешавању ове кризе. Као што знате, након дуже паузе одржано је неколико рунди руско-украјинских преговора и постоји извјестан напредак. Прије свега, ради се о хуманитарном аспекту везаном за размјену притворених цивила и ратних заробљеника, као и војника млађих од 25 година, и репатријацију у Украјину тијела погинулих војника.
Добили смо списак од 339 дјеце која су изгубила контакт са родитељима или законским заступницима. За сваког од њих се спроводе неопходне провјере. Учиниће се све да се врате својим вољенима.
Истовремено, чврсто ћемо стајати на гаранцијама безбједности наше земље, прије свега обезбјеђивањем неутралности, демилитаризације и денацификације Украјине, њеног ванблоковског статуса. Снабдијевање кијевског режима оружјем и војном опремом из иностранства и пребацивање оружаних снага Украјине на линију контакта морају бити заустављени. Признавање нових територијалних реалности је неопходно. Поред тога, на дневном реду је укидање антируских санкција, повлачење свих тужби против Русије и враћање њене имовине незаконито одузете на Западу.
Све ове тачке морају бити записане у правно обавезујућем споразуму о мировном рјешењу.
Враћање права становништва Украјине које говори руски језик остаје императив. Забрана употребе руског језика и свега што је везано за Русију, коју су увеле кијевске власти, грубо крши основне норме међународног хуманитарног права и дискриминише значајан дио становништва земље.
Нема никаквог оправдања за прогон свештенства Украјинске православне цркве. Незаконито одузимање цркава УПЦ, напади на свештенике, укључујући физичко насиље, њихово позивање на судску одговорност без икаквог законског основа и ширење у јавном простору материјала који их дискредитују. Легитимни протести парохијана УПЦ, њихови говори у одбрану својих права на обављање вјерских обреда, демонстративно се игноришу. Против њих се често користи сила. Овакво стање ствари је неприхватљиво и мора се хитно исправити.
Одржано је неколико телефонских разговора између Владимира Путина и Доналда Трампа, током којих је постигнуто међусобно разумијевање о низу питања у вези са прекидом војних дејстава у Украјини.
На том фону, јасно је видљива јака жеља европских савезника Сједињених Држава да наставе линију ескалације и конфронтације са Москвом. Они тврдоглаво игноришу наше аргументе и фокусирају се на напумпавање кијевског режима оружјем, надајући се да ће успјети да спроведу своје далекосежне планове рукама Кијева.
О томе посебно свједочи Конференција о помоћи Украјини, недавно одржана у Риму, гдје су се њени учесници договорили око још једне велике транше за војне потребе ове земље. Ова тема је разматрана и на састанку француског предсједника Макрона са британским премијером Стармером, као резултат одлучено је да се у Украјину пошаље војни контингент од 50 хиљада људи у униформи „коалиције вољних“. Сматрамо ово још једним непријатељским кораком, који одговара антируским и милитаристичким расположењима Париза и Лондона.
Уопштено, дубоко смо забринути због јачања конфронтационих појава у свијету, покушаја западних сила да учврсте своју доминацију у свјетским пословима путем неоколонијалне праксе, наметања свог диктата другим чланицама међународне заједнице путем уцјена, пријетњи и употребе силе. На тај начин наши противници покушавају да омете објективне процесе мултиполарности, будући да их виде као пријетњу својој глобалној доминацији и не желе да се помире са чињеницом да је ера њиховог неподијељеног господства ствар прошлости.
Заузврат, Русија се залаже за изградњу међународне архитектуре у којој нема мјеста хегемонизму и присилној потчињености, а међудржавна сарадња се гради на принципима партнерства, равноправности и међусобног уважавања интереса. Одлучно одбацујемо тајне планове оних који очекују да обезбиједе сопствену безбједност на рачун безбједности других.
У условима када се појачавају нови центри моћи, док евроатлантски регион је изгубио статус локомотиве глобалног развоја, постаје све актуелнија иницијатива за формирање евроазијске безбједносне архитектуре коју је изнио предсједник Руске Федерације Владимир Путин. У оквиру ове архитектуре биће обезбијеђене једнаке могућности за развој свих њених учесника у различитим областима без дискриминације и стицања једностраних предности на штету интереса својих партнера. Важну улогу у овом процесу су позвана да играју таква мултилатерална удружења као што су ЗНД, ОДКБ, ЕАЕУ, БРИКС, ШОС и АСЕАН.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zaista impresivna biografija jednog ambasadora i analiza situacije. Muka mi dođe kada se neki „karijerni prdeži“, Kaluđerović, Perović i vlahović koji su diplomatski solidarno platili kaznu za Mirnu Nikčević, karijerno smeće iz istog legla Monteprkna, od 600€ jer je blejala “da treba zapaliti hram i stoku u njemu.” predstavljaju kao ambasadori.