• Насловна
• Политика
• Топ 0

Руски амбасадор у Црној Гори поводом 50. година од Хелсиншког акта: ОЕБС постао говорница Запада за нападе на Русију

1 min read

19 сати ‎ ИН4С

Хелсиншки завршни акт, познат и као Хелсиншки споразум или Хелсиншка декларација, био је документ потписан на завршном састанку треће фазе Конференције о безбједности и сарадњи у Европи (КБСЕ), одржаном у Хелсинкију, Финска, у периоду од 30. јула до 1. августа 1975. године, након двије године преговора познатих као Хелсиншки процес. Укупно 35 држава учесница  потписале су Завршни акт у настојању да се побољша детант (попуштање тензија) између совјетског блока и Запада. Међутим, Хелсиншки споразуми нису били правно обавезујући, јер нису имали статус уговора који би захтијевао ратификацију у парламентима.

За ИН4С је поводом годишњице од потписивања Хелсиншког споразума говорио амбасадор Русије у Црној Гори Александар Лукашик.

 

 Ове године се обиљежава 50. годишњица Завршног акта из Хелсинкија. Можете ли подијелити своје виђење тренутног стања ствари у ОЕБС-у?

 

– Завршни акт, потписан у Хелсинкију 1. августа 1975. године од стране високих представника 35 држава, био је у то вријеме прогресиван резултат Конференције за европску безбједност и сарадњу (КЕБС), која се одржавала у различитим форматима од 1973. године. Као резултат институционалног развоја, 1. јануара 1995. године Конференција је проглашена Организацијом, скраћено ОЕБС. Тренутно у њој учествује 57 земаља, а 11 азијских и медитеранских партнера за сарадњу дјелују као посматрачи.

„Хелсиншки процес“ смо посматрали као жељу држава да окончају Хладни рат између Запада и Истока и као најаву почетка нове ере међусобних односа. Означене су биле главне области сарадње у војно-политичкој, економској сфери и сфери људских права. У наредном периоду, заједничким напорима постигнути су важни споразуми између његових учесника, усмјерени на смиривање међународних тензија. То укључује, на примјер: Париску повељу за нову Европу, Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи (CFE), Бечки документ о мјерама за јачање повјерења и безбједности, Повељу о европској безбједности, Споразум о отвореном небу, Астанску декларацију и друге документе. Они су значајно побољшали ситуацију у Европи и отворили широке перспективе за успостављање сарадње у многим областима.

Међутим, већ тада се осјећала жеља наших западних колега да користе платформу ОЕБС-а за игре нултог збира. Русија је често била позиционирана не као партнер, већ као противник, на чији се рачун Запад надао да оствари своје интересе. Такви приступи су се посебно снажно осјећали на годишњим Варшавским састанцима о људској димензији, гдје је тема заштите људских права коришћена за оштре критике Москве. Индикативна је била и невољност Сједињених Држава и њихових савезника да ратификују адаптирану верзију Споразума о CFE, која би одражавала промјене које су се догодиле на континенту након распада Варшавског пакта. Није био постигнут напредак у постизању споразума о модернизацији Бечког документа. Створене су биле и препреке у погледу имплементације Споразума о отвореном небу. Истовремено, економска агенда се све више пунила ситним темама, а у тој области је била видљива неактивност.

Пракса мониторинга избора од стране ОЕБС-а углавном се сводила на натегнуте критике изборних система земаља ЗНД-а, док је у западним земљама посматрање изборних процеса било само формално.

Такве тенденције су се пуном снагом изразиле након државног преврата у Украјини. Атмосфера у ОЕБС-у је од тада нагло деградирала. Тренутно Запад користи Организацију искључиво као говорницу за нападе на Русију. Против нас се упућују инсинуације и пријетње, отворено се пропагира русофобија. Нацистички кијевски режим покушава да обезбиједи себи безусловну подршку Запада. Конструктивну дискусију замијењују неосноване оптужбе.

Ипак, ми и даље учествујемо у ОЕБС-у, износимо аргументоване доказе о праведности наше линије и спроводимо опсежан рад на разјашњењу чињеница. Наглашавамо да наше ријечи и практична дејства не одступају од норми међународног права и хелсиншких принципа. Бранимо правило консензуса, које је фундаментално за одрживост Организације. Бечка платформа остаје форум гдје постоји могућност дијалога, чак и у условима дубоких неслагања.

Чекамо да се наши западни партнери уразумe, одустану од бесплодних придика и схвате важност обнављања равноправног дијалога ради заједничког рјешавања актуелних задатака везаних за безбједност и обострано корисну сарадњу у Европи. Отворени смо за размјену мишљења са црногорском страном у том правцу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: