Ruska PVO odbila masovni napad dronovima: Srušeno preko 100 bespilotnih letelica
PVO Ruski raketni sistemi S400
Ruska PVO je tokom noći oborila 112 ukrajinskih dronova u ruskim regionima, saopštilo Ministarstvo odbrane te zemlje.
„U toku prošle noći, od 20 po moskovskom vremenu 1. avgusta do 04.40 2. avgusta, dežurna sredstva protivvazdušne odbrane uništila su i presrela ukupno 112 ukrajinskih bespilotnih letelica avionskog tipa“, navodi se u saopštenju resora.
Konkretno, oboreno je 34 dronova u Rostovskoj oblasti, 31 u Krasnodarskom kraju, 12 u Voronješkoj oblasti, u Rjazanjskoj 11, u Samarskoj oblasti pet, u Penzenskoj četiri, u Belgorodskoj dva, a na Krimu i u Lipeckoj oblasti po jedan.
Osim toga, iznad voda Crnog i Azovskog mora oboreno je 11 dronova, prenosi RT Balkan.
Kao odgovor na napade Oružanih snaga Ukrajine, ruske snage izvode udare visoko preciznim oružjem iz vazduha, sa mora i sa kopna, kao i bespilotnim letelicama, isključivo po vojnim objektima i preduzećima ukrajinske vojne industrije.
…https://militarywatchmagazine.com/article/iran-receives-russian-s400-testing
Iranski mediji su izvestili da je ruski sistem protivvazdušne odbrane dugog dometa S-400 raspoređen u zemlju radi testiranja u operativnim uslovima, koje se odvijalo u blizini grada Isfahana. Test je navodno uključivao radar za akviziciju 91N6E, radar za angažovanje 92N6E, jedinicu za komandovanje i kontrolu i više mobilnih lansera raketa zemlja-vazduh. Ukoliko se ovi izveštaji potvrde, ostaje neizvesno da li bi to signaliziralo da je Iran naručio sistem ili su ruske vazduhoplovne snage rasporedile sistem u zemlji kako bi reklamirale mogućnosti sistema. Iranski zvaničnici su ranije ukazivali na nedostatak interesovanja za S-400, tvrdeći da domaći sistem Bavar 373 može da pruži uporedive mogućnosti. Ipak, mnogo ograničenije iskustvo Irana u razvoju sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa i njegova mnogo manja tehnološka baza doveli su takve tvrdnje u pitanje.
Iako su izvori iranske vlade tvrdili da je Bavar 373 odgovoran za tri od četiri prijavljena obaranja lovaca pete generacije F-35I tokom sukoba sa Izraelom u junu, mogući nedostaci sistema, uočena potreba za diverzifikacijom arsenala protivvazdušne odbrane ili nemogućnost dovoljno brze proizvodnje domaćih sistema mogli su povećati interesovanje za S-400. Ukoliko je odluka o nabavci sistema S-400 doneta kao rezultat neprijateljstava u junu, verovatno je da sistem koji se testira u Iranu opslužuje rusko osoblje, jer nije bilo dovoljno vremena za preobuku iranskih posada. Međutim, činjenica da iranske snage protivvazdušne odbrane koriste sistem S-300PMU-2 od 2016. godine, koji je direktan prethodnik S-400, mogla bi omogućiti da se noviji sistem mnogo brže uvede u upotrebu preobukom ovog osoblja.
Mnogo toga ostaje neizvesno u vezi sa budućnošću iranske mreže protivvazdušne odbrane, koja je bila široko kritikovana zbog svoje nesposobnosti da ozbiljno odgovori na izraelske i američke vazdušne napade od 13. do 24. juna. Početkom jula pojavili su se izveštaji da je Kina isporučila sisteme protivvazdušne odbrane iranskim oružanim snagama, za koje se spekulisalo da su sistemi dugog dometa HQ-9B, uglavnom ekvivalentni S-400. Nabavka oba sistema bila bi daleko od bez presedana, s obzirom na to da Alžir doživljava sličnu pretnju od napada NATO-a, godinama stavljajući oba u komplementarne uloge. Iako je Kina nastavila da široko prodaje HQ-9B za izvoz, Rusija se sama suočava sa nestašicom S-400 uprkos značajnom povećanju svojih proizvodnih kapaciteta, što postavlja pitanja u vezi sa verodostojnošću tvrdnji o nedavnim isporukama Iranu. Rusija je nedavno isporučila S-400 Belorusiji i Indiji, ali je bila primorana da odloži dalje isporuke ovoj drugoj, uglavnom zbog značajnog pritiska koji se vrši na njenu odbranu zbog tekućeg rusko-ukrajinskog rata i rastućih tenzija sa NATO-om.
Bez potvrđenih detalja o isporukama stranih sistema Iranu, ostaje značajna mogućnost da nema mnogo osnova u izveštajima o isporuci kineskih sistema ili S-400 zemlji. Čak i ako bi isporuke oba bila potvrđene, Iran bi ostao donekle ranjiv zbog nedostatka komplementarnih aviona kao što su moderni lovci i sistemi za rano upozoravanje i kontrolu u vazduhu (AEW&C) . Ovo ograničava njegovu sposobnost da se suoči sa naprednijim pretnjama, posebno zato što Izrael nastoji da dalje proširi svoju flotu F-35I i planira da počne da prima napredne lovce F-15EX. Iako su iranski izvori od 2022. godine izveštavali da su naručeni lovci Su-35, isporuke se nisu materijalizovale, dok bi porudžbine za napredne kineske lovce kao što su J-10C i J-16 zahtevale godine obuke za pripremu za operacije. Sposobnost mnogo brže obuke osoblja za rukovanje sistemima dugog dometa na kopnu omogućava im da ponude mnogo neposrednije rešenje za ranjivost Irana, pri čemu se očekuje da će za operativnost modernih flota lovaca i AEW&C biti potrebno nekoliko godina čak i ako se ulože dovoljna ulaganja.