ИН4С

ИН4С портал

Русија се спрема за дедоларизацију

_dolari-reuter_orig
Блиски сарадници предсједника Русије, Владимира Путина, разматрају мјере за заштиту домаће привреде од последица могућих нових, оштријих санкција, међу којима би једна од најважнијих акција у том правцу требало да буде дедоларизација економије, преноси агенција Мина.

Сергеј Глазјев, Путинов савјетник за економска питања, већ је предочио радикални план за борбу против страних санкција. Ријеч је о 15 практичних мјера које би требало домаћу привреду ослободе зависности од Запада.

Глазјев је, осим дедоларизације, предложио да се обаве важне промјене у руском финансијском систему, тако што би та реформа обухватила не само државни сектор привреде, већ и операције које обављају приватна предузећа и грађани.

Држава би, како је предложио, требало да се припреми за предстојеће, врло вјероватно, замрзавање валутних рачуна Русије у иностранству. Због тога Глазјев сматра да се хитно морају трансферисати средства изражена у доларима и еврима из земаља чланица НАТО у неутралне државе.

Истовремено би требало продати хартије од вриједности Сједињених Америчких Држава и других чланица НАТО, које су у посједу Русије, јер би могла да усљеди и блокада тих средстава. Руске државне компаније и банке требало би да добију могућност узимања кредита у рубљама, умјесто досадашњих зајмова које су углавном користили из западних банака због нижих каматних стопа на међународном финансијском тржишту.

Русија је у марту и почетком априла обавила велики трансфер средстава у доларима и хартијама од вриједности америчког Министарства финансија, вриједних десетине милијарди УСД, у безбједније међународне финансијске инструменте.

Финансирање домаће привреде и банака обављаће се, према плану Глазјева, уз помоћ емисије централне банке Русије, док би операцију непосредног одобравања неопходних зајмова обављала московска Вњешекономбанка.

Наредна мјера би се односила на ограничавање валутних позиција домаћих комерцијалних банака, у циљу онемогућавања спекулативних операција са рубљом и бјекства капитала. Према подацима за први квартал, које је раније саопштио први замјеник руског министра економијеј Андреј Клепач, из Русије је у том периоду забиљежен одлив капитала вриједног 65 до 70 милијарди УСД, што је више него у току цијеле прошле године.

Прошле године одлив капитала из Русије је, на основу података централне банке, порастао 15 одсто у односу на 2012. годину и износио је 62,7 милијарди.

Глазјев је, као важну мјеру у свом програму ефикасног отпора западним економским санкцијама, навео и стварање стопроцентних резерви по дужничким обавезама нерезидената, што захтјева и стално обучавање становништва да се окане паничног бјекста из рубаљских у средства изражена у другим, углавном западним валутама.

Програм обухвата и замрзавање валутних обавеза комерцијалних банака, с тим да се та мјера примјени тек након увођења нових, оштријих западних санкција.

Русија би у трговини са земљама Царинског савеза и другим „недоларским и партнерима ван ЕУ“ требало обавезно да пређе на обрачун у националним валутама, сматра Глазјев, који је такав захтјев стално упућивао руском руководству још од почетка протекле деценије.

Глазјев је, у писму које је упутио руском Министарству финансија, предложио да се његови наведени и неки други предлози за превазилажење посљедица западних санкција размотре на Националном финансијском савјету.

Руски министар финансија, Антон Силуанов, тражио је од најближих сарадника да своје примједбе и предлоге, а поводом наведеног плана Глазјева, доставе до 23. априла, али то за сада није учињено.

<
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *