Rusija se pita: Da li će u svetloj budućnosti svi Srbi da voze bicikle?

Iako je prosečna starost automobila u Srbiji čak 15 godina, po svemu sudeći nema puno optimizma da će stvari da se promene u pozitivnom pravcu. Štaviše, sudeći po najnovijim dešavanjima na tom tržištu, čini se da automobil za prosečnog stanovnika postaje još nedostupniji nego što je bio do sada.

Naime, radi se o tome da je država promenila način na koji se procenjuje vrednost vozila, što za posledicu ima poskupljenje polovnih vozila u Srbiji, a to konkretno znači da će još manji broj osiromašenih građana biti u mogućnosti da ih kupi.

A kada je reč o prodaji novih automobila u Srbiji, od 2008. godine njihova prodaja je opala čak za jednu trećinu, a kako se pokazalo – nije bilo nikakve koristi ni od ukidanja carine za automobile iz Evropske unije, kako su neki očigledno naivno očekivali, s obzirom da cene novih vozila nisu nakon toga pojeftinile, već su ostale iste.

Prema najnovijim istraživanjima, prošla godina je u Srbiji bila već peta godina zaredom kako je potražnja za automobilima u padu, zbog čega je 2013. u sektoru prodaje automobila u Srbiji otpušten veliki broj radnika i ukinuto na desetine dilerskih radnji za uvoz novih auta, a po rečima predsednika Udruženja uvoznika automobila – Srbija se po prodaji novih četverotočkaša vratila na nivo iz 1990-ih godina, što svedoči u prilog činjenici da je životni standard u nezadrživom padu, a domaća ekonomija na stranputici koja izgleda nema alternativu.

Na prvi pogled bi se moglo zaključiti da je to neminovnost zbog globalne krize, jer je 2013. godine pad prodaje zabeležen i u čitavoj Evropskoj uniji, uključujući i Nemačku gde je pad iznosio nešto manje od 5 posto, isto kao i godinu dana ranije, kada je evropsko tržište automobila imalo najgori razultat prodaje za poslednjih 20 godina. Međutim, ostaje činjenica da na istoku kontinenta ima i drugačijih primera.

Naime, u Rusiji je, pored svih problema, prošle godine prodato skoro 3 miliona novih automobila i malih privrednih vozila, zbog čega će rusko tržište prema mišljenju zapadnih stručnjaka ostati na drugom mestu po veličini tržišta automobila u Evropi, a po njihovim relevantnim ocenama – rusko tržište automobila je na putu da premaši nemačko i da postane najveće u Evropi i peto najveće na svetu do 2020. godine.

Dakle, do iste one 2020. godine koja se ovde najčešće pominje kao sudbonosna, jer će po tim istim ružičastim prognozama, Srbija tada najranije da dođe do vrata Evropske unije. Međutim, kako vidimo iz statističkih podataka za celu Uniju, čak ni u tom slučaju neće stići novi automobil sa fabričke trake u život ovdašnjeg prosečnog čoveka.

Prema tome, možda bi bilo svrsishodnije da se umesto novih kilometara autoputeva u Srbiji planiraju nove biciklističke staze, jer očigledno da će motorna vozila za mnoge postati samo daleka prošlost, a zlatno doba biciklizma izgleda tek dolazi.