Rusija je ponovo velika zemlja jer je imala petlje da ospori svoj poraz iz devedesetih

Autor: Dmitrij OLJŠANSKI

STRANI agent (moskovski sondažni) Levada centar utvrdio je da se broj ljudi koji Rusiju smatraju velikom zemljom udvostručio za proteklih dvadeset godina – da je takvih bilo četrdeset i nešto odsto, a da ih je sada već osamdeset odsto.

To je verovatno istina.

Zanimljivo je, međutim, šta bi ti ljudi odgovorili na pitanje koje ne postavljaju sociolozi: zašto Rusiju upravo sada smatrate velikom zemljom?

Akcenat je na: SADA.

Teško pitanje, i veoma pogodno za stranog agenta.

Jasno je da bi mnogi odgovorili: velika je jer imamo Puškina, Tolstoja i Dostojevskog.

Drugi bi ukazivali: zato što imamo 9. maj 1945. godine i Gagarina.

Neki bi se možda setili Oktobarske revolucije. A neki, opet, ukazivali na ogromnost državne teritorije. Ili na nuklearne bombe.

Bilo bi i onih koji bi se prisetili Čajkovskog, da izgleda mirno.

Izbor je veliki, ali predvidljiv.

Ali, sve je to već urađeno, izmišljeno, osvojeno, stečeno nekada ranije. Iza toga su veliki koji su delovali pre, a sada su mit iz udžbenika i sa TV-a.

Dakle: Šta Rusiju SADA čini velikom zemljom?

Moje je mišljenje da je Rusija velika zemlja jer ona, samo ona u celom svetu, pokušava da ospori sopstveni poraz, posrtanje i slom s kraja dvadesetog veka.

Mnogo je, baš mnogo naroda na planeti koje je neko nekada opljačkao, ponizio, prevario i prisilio na nepovoljan rezultat. To, naravno, niko ne zaboravlja… Ali, i Srbi, i Mađari, i Turci, i Poljaci, a sad i Jermeni (da ne nabrajam dalje) ćute jer znaju gde su i kada nasankani.

Čak i Kina oko Tajvana obilazi kao mačka oko ribe na stolu.

Jedino je Rusija odlučila da prekroji za sebe nepovoljan, porobljavajući aranžman. Da vrati nešto od izgubljenoog. Da prevrne sto za kojim su dugo i uspešno igrali šibicari.

Naravno, nisam ja jedini sa milion različitih zamerki i komentara povodom detalja svega ovoga što se dešava. To je normalno jer ako ste svime zadovoljni, onda niste ličnost već cepanica.

Uprkos svemu, sam ovaj proboj – jedinstven te vrste u dvadeset prvom veku – nesumnjiv je dokaz veličine Rusije.

Veličine koja nastaje sada, a nije nam ostala u nasledstvo od Fjodora Mihaliča (Dostojevskog) i Petra Iljiča (Čajkovskog).

I da se ništa ne desi, bar smo pokušali, at least we tried – kako govore ozloglašeni Anglosaksonci.

A ja mislim da ćemo u koječemu uspeti.

FAKTI