ИН4С

ИН4С портал

Руси дају 30 милиона евра за Храм Светог Саве

1 min read

hram svetog save

У руској пријестоници Москви договорени су детаљи о завршетку Храва Светог Саве у Београду, који је највећа православна црква у овом дијелу свијета.

Радове ће изводити више од 300 руских и бјелоруских мајстора, а руководиће чувени Николај Мухин.

Радови на унутрашњој декорацији Храма Светог Саве на Врачару у Београду биће завршени 2022. године. Најфинијим мозаиком у српско-византијском стилу биће прекривено готово 17.000 квадратних метара површине купола и зидова највеће православне цркве на Балкану.

Радове ће изводити више од 300 најбољих мајстора из Русије и Бјелорусије, којима ће руководити чувени руски академик Николај Мухин.

Детаљи посљедњег и најсложенијег чина изградње храма договорени су јуче у Москви, на завршном засједању конкурсне комисије. На овом скупу српску државу је заступао шеф дипломатије Ивица Дачић, а цркву митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

На сједници одржаној у московском здању Руске академије умјетности дата је коначна ријеч о умјетничко-занатском уређењу Храма. Одлучено је да посао уређења преузму руски мозаичари, овјенчани бриљантним успјехом обнове Храма Христа Спаситеља у Москви, који ће бити својеврстан узор у декорацији београдске светиње.

Руским умјетницима који ће радити по упутима академика Мухина, који је и члан Савјета за културу Руске Федерације, помагаће колеге из Бјелорусије. Мухин је, иначе, стари знанац српског народа – фрескописао је православни Саборни храм у Загребу и парохијску цркву на Убу.

rusija-i-srbija

Једногласно је одлучено који ће пројекат за израду мозаика бити искоришћен за унутрашње украшавање Храма. Више од 15.000 квадратних метара биће у мозаику, на чијем ће постављању свакодневно радити око 300 умјетника. Вриједност тих радова биће већа од 30 милиона еура, што ће бити обезбијеђено донацијом руске владе по налогу предсједника Путина, како је прије неколико година и договорено„, рекао је Дачић за „Новости“.

Српско-руска комисија одлучила је да унутрашња декорација прати традиционалну школу српско-византијског стила, без уплива модернизма. Овај рецепт близак је и руским умјетницима који га годинама примјењују обнављајући храмове по Русији.

Прије него што почну радови на Врачару, руски и бјелоруски умјетници обићи ће цркве и манастире широм Србије и Црне Горе, како би добро упознали стил којим су осликани наши храмови. То ће им бити драгоцјено у избору стила којим ће бити уређена унутрашњост Светосавске цркве у Београду„, рекао је за „Новости“ митрополит Амфилохије

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *