Рус припитомио вукове и постао звијезда Инстаграма

Ово је трећа година како се Кирил Потапов из Јекатеринбурга не раздваја од вукова. Он их је спасао још као штенад из зоолошког врта, гдје би били осуђени на живот у малом кавезу на бетонској подлози. Кирил је дуго проучавао навике ових животиња, хранио их месом из руке и на крају постао њихова „породица”. Овај младић води блог на Инстаграму, гдје пише о својим питомим вуковима. Сигуран је да су ријетки људи на свијету који су успели да припитоме ове предаторе.

„Одувијек сам волио да лијечим животиње, да им помажем и проучавам их. Родитељи су ми предвиђали будућност биолога. Међутим, судбина је хтела другачије: постао сам лингвиста. Сада радим у сфери маркетинга, имам свој бизнис. Животиње су за мене само хоби и зато на њима не зарађујем”, објашњава Потапов.

Алфа и Угољок, први вукови у Кириловом дому, рођени су у приватним узгајалиштима. Он их је купио преко огласа. А Ракша и Акела су добили имена по јунацима совјетског цртаног филма „Могли”. Њих је овај становник Јекатеринбурга набавио из локалних зоолошких вртова.

Потапов је себи поставио наизглед немогућ задатак: да припитоми вукове. Није било лако бринути се о њима, признаје наш саговорник. Мали штенци су извољевали као јдеца: час их боли стомак, час им расту зуби. Доручак, ручак, вечера – све строго по распореду, а порције тако обилне да би им позавидео сваки човјек.

О свему томе Кирил пише на друштвеним мрежама. Најприје је то објављивао тек онако, али онда је примјетио да интересовање за његову страницу нагло расте. Сада има преко 100 хиљада пратилаца.

„Вука је, као и ждеравца или риса, најтеже припитомити. А мени је то пошло за руком. Уложио сам у њих сву љубав, све своје снаге. Они су моја ‘пуфнаста дјеца’. Такво повјерење какво сам постигао је ријеткост. Да, вук може да живи са човјеком, постоји велики број таквих случајева. Али не може свако да сједи у њиховој јазбини и да им узима месо из уста.” Кирил не крије колико је поносан на свој успех.

„Вукови су најемотивнији грабљивци и веома су паметни. У стању су да воле, имају способност пожртвовања, знају шта је то жалост, могу да тугују за члановима породице. По њима се види када се љуте, када тугују или се радују. А ако вука одгајаш као властито дијете, карактер му упознаш до детаља.”

На својој страници Кирил покушава да разбије стереотипе о томе да су вукови опасне звијери. Они су у бајкама и цртаним филмовима приказани као зле животиње. „Али у животу је све другачије”, каже он. Кирил чак тврди да ови грабљивци у принципу не могу бити агресивни према људима. Вукови, по његовим ријечима, имају антропофобију. Они се панично боје људи, јер су их ови вјековима истребљивали. „Они никада неће напасти човјека, ако он за њих не представља опасност. Тако да су зли вукови само бајка.”

Он у присуству својих животиња чак и телефоном разговара мало тише. „Никада пред њима нисам подизао глас, никад их нисам грдио. Зато што они препознају агресију и онда се у њима буди неповјерење, почињу да се плаше”, објашњава он. И вукови на њега никада нису режали.

Кирил истиче да се оваква животиња не може држати у стану и да се не може поредити са псом.

„Вукови су врло специфични. Њима се не сме ништа забрањивати, како не бисте доминирали. Морате им прије свега бити пријатељи. Не постоји никакво ‘фуј‘”, наставља Потапов.

У слободно вријеме Кирил пише књигу за дјецу о својим љубимцима. А прије тога је направио колекцију одјеће са симболима вука. Осим тога, снима завијање својих вукова и планира да објави „Вучју оперу”, колекцију тонова за телефон. Сав новац који заради троши на издржавање својих животиња и на изградњу нових простора за њихов живот.