Рус инспирисан српском културом: Део српског духа пренео сам у дом у Русији
1 min read
Данила са супругом Машом у националном српском ресторану. Лична архива
Данила Никитин, инжењер електронике из Калуге за непуних 5 година 20 пута посетио је Србију, Црну Гору и Републику Српску. У ексклузивном интервјуу за Russia Beyond испричао је како се у Србију и Србе заљубио на први поглед, која места и градови су на њега оставила најснажнији утисак, шта му се у карактеру нашег народа допада и својим учешћима на полумаратону у Апатину. Данила нам је открио ког српског писца радо чита и како су га лепоте Србије добровољно навеле да се одрекне летовања на мору.
Вероватно већина нас памти чувену реченицу Бате Живојиновића из легендарног филма Три карте за Холивуд: „Ја Русију сањам сваке ноћи.“ Такође, вероватно већина од нас има неког рођака, пријатеља, или познаника који резонује слично, чија љубав према Русији прелази границе реалног и рационалног.
Ако сагледамо историјски контекст, велика српска љубав према Русији потпуно је разумљива. Русија можда није увек у историји била наш велики брат и заштитник, али никада није била наш непријатељ. Русија практично никада није подржавала српске непријатеље, никада нам није уводила санкције, никада нас није бомбардовала и тровала бојним отровима попут осиромашеног уранијума. Руска помоћ и подршка, иако је у појединим периодима историје знала да затаји, била је кључна приликом ослобођења од османског и нацистичког зла. Разумном и добронамерном то би требало да буде довољно да разуме зашто у Србији има толико русофила.
Можемо са друге стране поставити питање, какав однос обични грађани Русије гаје према Србији и Србима, постоји ли и код њих велика љубав према нама, која прелази границе реалног и рационалног? Лично сам упознао много Руса који нису равнодушни према Србима и Србији, али један је од њих у својој великој љубав предњачи. Ово је прича о њему, мом пријатељу Данили Никитину, инжењеру електронике из Калуге.
Упознали смо се у Црној Гори, почетком лета 2015. Судбина као да је хтела да то буде баш на дан Русије, 12. јуна. Данила је већ тада био „заражен“ огромном љубави према Србима и Србији, која је приликом сваке наредне посете Србији бележила нови прогресиван раст. Важно је такође истаћи да ниједан од бројних Данилиних одлазака у Србију није био повезан са пословним и комерцијалним интересима, код нас га је доводила његова чиста и добра душа.
Поред успешног приватног бизниса у области пројектовања и постављања система ниске струје, које његова компанија изводи широм Русије, Данила се бави и атлетиком. Када је прошле године сазнао да се у Апатину организује полумаратон, решио је да се пријави, на кратко напусти посао и дође у овај војвођански град. Ове године је свој одмор планирао према термину Апатинског Дунавског полумаратона (15. октобар), а први пут у Србију је довео и своју супругу Машу. После успешно истрчаног полумаратона Данила и Маша су следећих 10-ак дана провели у Београду, Новом Саду, Чачку и Мокрој Гори.
Србију и Србе сам заволео на први поглед
Игор Дамјановић: Колико си укупно пута био у Србији? Шта ти се овде највишедопало и шта је на тебе оставило најјачи утисак приликом прве посете?
Данила Никитин: Прва моја посета Србији догодила се случајно 2013. године. Решио сам да правим друштво пријатељу који је овде дошао пословно. Слетео сам у Београд, попио ракију у вашој традиционалној кафани, прошетао Калемегданом, посетио Музеј историје Југославије… Чини ми се у тих првих пар сати боравка на српској земљи код мене се родила љубав на први поглед. Кроз два дана отишао сам на Мокру Гору да проведем мало времена на Мећавнику, јер веома ценим стваралаштво Емира Кустурице. Пошто је био март месец, Шарганска осмица није радила, пешице сам дошао до Голубића, места где је снимљен филм Живот је чудо. Прва посета и љубав која се родила према Србији мотивисала ме да много читам о историји Србије и српског народа.
