RTS se 1999. borio za svoju zemlju, Ljiljana Milanović u „Srpskom sv(ij)etu“

„Bombardovanje je počelo tog dana u 19:55. Ja sam tada dobila vest i hitno odnela kolegi u studio. Vidi se na snimku da je on bio potresen i uzbuđen kada je rekao: ‘Poštovani gledaoci ostanite u kući, ostanite mirni’. Očekivali smo, ali ne koji dan i kada, imali smo ipak neku veru da nas neće bombardovali. Čak i ja koja sam bila na tim pregovorima, sa kojih smo se svi vratili tužni u očekivanju kada će to biti“, prisjeća se u emisiji „Srpski sv(ij)et“  Ljiljana Milanović, urednica informativnog programa u vrijeme agresije NATO na Saveznu republiku Jugoslaviju.

Kao učesnica pregovora iz 1998. ona govori o utisku koji su donijeli u Beograd pregovarači sa domaće strane:

„Upravo su želeli da nas bombarduju, da nas bace na kolena, jer su želeli NATO bazu na Kosovu. Mislim da smo im mi tokom pregovora i nudili prostor za to, ali su oni hteli da sve to smeće, kasetne bombe i ostalo istovare i bace na nas“.

„Mi smo bili jedinstveni. Imali smo dežurstva, a oni koji su završavali dežurstva nisu ni odlazili kući, već ostajali tu, osećali su to kao svoj dom. Zajedno smo iščekivali šta je sledeće.Bili smo ponosni na narod, učestvovali smo u tom buntu da se borimo za svoju zemlju“, na ovaj način evocira uspomene iz RTS-a Ljiljana Milanović.

Protest u Grčoj je za nju bio jako emotivan, kada je izvještavala o toj podršci, bila je srećna što nas neko podržava.

„Za ovaj zločin niko nije odgovarao“, pominje suđenje na kom je kao dio sudskog vijeća učestvovao i Goran Petronijević, na kojem su osuđeni glavni vinovnici ovog zločinca, ali i one koji su izdali zemlju, i tražili da se bombardovanje nastavi.

Govori više puta o svom suprugu Dragoljubu Milanoviću koji je osuđen kao krivac za stradanje poginulih u bombardovanju RTS-a, jer je bio direktor ove medijske kuće, a sa druge strane NATO je dobio ukidanje presude. Prisjeća se tog dana i onoga što je uslijedilo:

„Otišla sam nešto ranije, a kada to kažem kažu- otišla je jer je znala. Ali, čak je i Solana rekao da TV neće biti bombardovana, već samo repetitori. Nisam znala. Oni su zaista želileli da usmrte radnike. A mi smo morali da nastavimo program. Na šta bi ličilo da smo prekinuli program, morali smo da ga obaveštavamo?  Ja sam to strašno doživela. Kada smo saznali da je bombardovan RTS, on je odmah pošao tamo, ja sam ridala. Sve je bilo jezivo. Gledali smo leševe, povređene, trudnicu u Nišu… Nekoliko dana mi je bilo teško, ležala sam u sobi, nisam mogla da se saberem dugo. Porodice poginulih su izmanipulisane. Oni su čak pisali pismo Robertsu, a nisu tražili da se NATO osudi“

„Mi smo posle 5. oktobra okupirana zemlja. Milošević je rekao da Srbiju napadaju Miloševića zbog Srbije,  a ne Srbiju zbog Miloševića. To se i dokazalo“, daje svoj utisak od stanju u Srbiji na Nacionalnoj IN4S televiziji novinarka Ljiljana Milanović.

Na pitanje kako se osjeća kad prolazi pored ruševina koje su ostale nakon bombardovanja do danas, kaže da je teško, ali dodaje i sledeće:

„Neka to bude spomenik jednom stravičnom zločinu, ne bih volela da se obnovi“

„Neophodno je da se jasno to nazova agresijom, a mi smo onda prešli na naziv- NATO kampanja, nismo smeli ni da kažemo da je to agresija godinama. Došli su nam 5. oktobra oni koji su nam oteli Kosovo, pa je sve više zemalja i priznavalo njegovu nezavisnost. Da nije došlo do tog puča 5. oktobra, mislim da bismo se mi izborili za Kosovo, kao što smo se i borili“.

O parolama i mržnji koja se izlila na RTS, o  RTS-u kao državnom mediju, a zatim kao javnom servisu, kaže da nakon svega da ga više i ne prati.

Govorila je o svojoj knjizi „Odmazda zbog istine“ i filmu „NATO bije, NATO sudi“ i:

„Neposredno nakon kidnapovanja, a pre suđenja u Grčkoj sam doživela da me nazovu ‘prodato’- izdajica. Haški sud za mene uopšte nije sud. Ja sam pisala zato što je za mene sve to velika nepravda. Ali se nadam da će jednog dana neko doći i reći da nije sve bilo baš tako, pa će naći gde piše da je bilo drugačije“.

Pogledajte cijelo gostovanje na Jutjub kanalu IN4S.

Milijana Eraković