Роспија

Војислав Гледић
Кад језик постане јачи од памети
Изгуби контролу свога сузбијања;
Брзо надолази
Силином бујице
И захвати разум у свом дјеловању.
Говор се развеже неспутаном снагом,
Пакосно се шири без видног обзира:
Злоба му постане
Сопствени смисао
Која га подстиче жустрином немира.
Тешко невољнику који се затекне,
У подручју бурном роспијине моћи:
Њему не помажу
Сувисли разлози –
Узалуд се нада да ће напаст проћи!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

