Роспија

Кад језик постане јачи од памети

Изгуби контролу свога сузбијања;

Брзо надолази

Силином бујице

И захвати разум у свом дјеловању.

Говор  се развеже неспутаном снагом,

Пакосно се шири без видног обзира:

Злоба му постане

Сопствени смисао

Која га подстиче жустрином  немира.

Тешко невољнику   који се затекне,

У подручју бурном  роспијине моћи:

Њему не помажу

Сувисли разлози –

Узалуд се нада  да ће  напаст проћи!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: