Роман „Галеб који се смеје“ Николе Маловића објављен на кинеском језику
„Галеб који се смеје“ постао је тако једини роман неког домаћег писца чији се превод на кинески језик налази у ланцима домаћих књижара.
Главни јунак, галеб Симон, као и сви галебови који живе на улазу у Бококоторски залив има жуте очи и жути кљун, за разлику од Бруна, јединог галеба који има кљун црн.
Галебовима са острва Мамула забрањено је да лете дубоко у Залив, до Котора, главног града Боке. Тамо живе галебови који мисле да говоре друкчије.
Црнокљуни Бруно често одлази за Котор јер се тамо састаје са древним Мештром из Агенције за развој која би да расели острвске жуте кљунове. И да од старе тврђаве направи луксузан хотел.
Галеб Симон заљубљује се у которску галебицу Ану, чији преци памте Немањиће, и доба када је приморски град Котор, опасан древним бедемима, доживео свој највећи процват.
Трећег лета од почетка ове узбудљиве морске авантуре, галеб Симон и Ана мораће са галепчићима да напусте острво на улазу у велики залив. Неко је одлучио да Мамула уместо раја за људе и птице постане рај за супербогате туристе. Галебови ће спас потражити у оближњем Херцег Новом, граду идиличном за живот људи и галебова.
Sjajna knjiga, vise za odrasle nego za decu, mozda za tinejdzere kao najmladji uzrast… ima puno elemenata kao Jedro nade, tj bliska osnovna ideja… voleo bih da Malovic napise knjigu koja ce se baviti mostom na Verigama, Svetinjama na Cetinju i simbolikom Lovcenske( namerno veliko slovo) kapele! Ps. Super zbog China prevoda…