• Колумне
• Поглед

Робље

5 година ‎ ИН4С

Како збацити палога?! Како побиједити нокаутиранога?! Како упокојити вампира?! Ова питања звуче парадоксално, као да са собом носе и одговоре! Нажалост, није тако!

Богић И. Булатовић

И робови у Риму су имали некаква права, али су ипак били робови! Поред тога што су се бавили мануелним пословима, и робови у Риму су могли бити рачуновође, љекари и чак учитељи. Но, робови у ЦГ често не могу бити ни то! Роб у Риму готово да није био правни субјекат. Могли су бити тјелесно и сексуално злостављани. У ЦГ такав вид злостављања је тешко доказив, али ментално и духовно експлоатисање, и злостављање, и понижавање не треба доказивати. Свједочење роба у Риму било је валидно само уколико је дато под присилом и мучењем – ништа ново. И римски робови су се осјетили веома важним друштвеним чиниоцем када су се изборили за право да могу да се жале пред државом за злочине које су им починили господари. Е, то је већ тачка у којој смо се можда данас сусрели са искуством робова античкога Рима. То је то наше демократско достигнуће у ЦГ. И они који желе да нас заступају и они који желе да улазе са нама у неку хуману сарадњу, морају да буду свјесни овога!

Живимо у симулакруму од државе и демократије. Ова тврђава је створена и изидана од преваре, лажи и прекрајања, од историјских чињеница до научних факата. Њени зидари, и након пада са скеле, итекако имају и новца и елана да наставе своје непочинство које, изгледа, краја нема! У том симулакруму све је сурогат: социјалисти (сдп) су фашисти, либерали (либерална партија) голи шовинисти, а демократе (д(р)пс) су као у Америци, искључиво организатори изборних крађа.Па чак и мањине очекују да имају моћ већине! Ниједно име није ни близу свога знамена! Чак и људи овдје имају мало везе са својим именом и презименом! Ријетко којем Милошу стало је до Косова! Многи Сава држи да је Мизара најзначајнији Савовић! Безброј је Немања који носе име свога „поробљивача“! Стојан многи не мари за Бљесак и Олују. Многа Милица не зна да сада већ треба да буде Евгенија. Безбројни Новак отупио је Маркову сабљу и поломио. Марко многи све је урадио да нас осиромаши, обљуби и ороби. Много је Божидара, Богдана, Божана и Божена који ратују са Богом! Лазар многи и Лазаревић, заборавио је да крштен је на Косову! Само Грбљани остали су Хребељановићи!

Наши Циљ, наши Свети Циљ је легитиман, али је далеко. Ми се познајемо и неморамо се прозивати на улаицама јер наш Циљ жари у нашим очима и препознајемо Га. Нити се ратови завршавају једном мировном конференцијом и уговором, нити се слобода осваја једном побједом на изборима. Поготово не ако су и они покрадени. Ако су они, а јесу, најпокраденији избори до данас. Опет смо морали, морали будући да смо робови, да признамо тек Пирову побједу чији резултат 41 – 40 никако не одговара реалном односу снага. Ваљда ћемо се сложити да је 80% грађана гласало против одлазеће коалиције. Гласало за Слободу! Дакле, ми морамо као народ да будемо свјесни да смо као народ легитимисали јошједну изборну крађу. И није гријех, иако је политички неморално. Морало се! Морало се, што не рећи и због ино – партнера са којима морамо да разговарамо. Али да знамо да су баш они, тај страни фактор, подршка свим крађама и прекрађама звона и изборних воља по свијету, па и на овом каменчићу земљинога шара. И није неискреност ићи тихо путем, погнуте главе, а не ко да Циљ наш носимо на врпци везан као балон да сви виде. А одлетјеће са првим јачим вјетром, или ће се издувати у судару са првом чавком. Не што нисмо храбри, но што смо, још увијек, нажалост, робови.