Рибинск, престоница бурлака на обалама Волге

Остоја Војиновић

Град Рибинск и подручје на којем се он налази једно је од најлепших места у Централној Русији. Овај град смештен је у горњем току на најсевернијој тачки реке Волге, где се у њу уливају  реке Черјомуха и Шексна. Други је по величини град у Јарославској области, са око 200.000 становника. Од центра области, града Јарославља удаљен је 82 километра, а од Москве 366 километара.

Рибинск је леп старински град на Волги са старинским обичајима и богатом историјом. Град је историјски споменик 11-16. века. Прва насеља на месту данашњег Рибинска настала су у каменом добу. Градско насеље је формирано почетком 11.века под називом Уст-Шексна. Савремени Рибинск се помиње 1504.године у тестаменту Ивана III као насеље Рибна Слобода из кога се рибом снабдевао царски двор. Статус града и назив Рибинск добија 1777.године указом Екатарине II.

Град је у току своје историје још два пута мењао назив: од 1946. до 1957.године се звао Шчербаков, по Александру Шчербакову, а од 1984. до 1989. звао се Андропов по Јурију Андропову.

Крајем 18. и почетком 19.века у граду су се издвојиле две архитектонске грађевине: звоник Спаско-преображенске цркве и Крсто-воздвиженски храм ( данас Сретењска црква). Величанствену Спаско-преображенску цркву, “лепотицу Поволожја“ су пројектовале архитекте из Санкт Петербурга између 1838. и 1851.године. Петостепени звоник је изграђен у 18. веку у традицији раног класицизма са барокним елементима, изграђен је 50 година пре саме цркве.

Воздвиженска или Сретењска црква је саграђена у византијском стилу између 1866. и 1873. године, а обновљена је 1995.године.

Средином 19.века, град Рибинск добија епитет “Руски Чикаго“. Заузимао је једно од првих места по промету житарица, у граду је постојала највећа фабрика конопаца у Европи, велико бродоградилиште, ливница, циглана, највеће железничке радионице.

У Рибинску се тада отвара највећа берза у унутрашњости Русије, град постаје највећи извозник жита и брашна, док Руија својим хлебом храни Енглеску и Аргентину. Зграда “Стара берза“  саграђена је између 1806. и 1811. године на обали Волге. Строге пропорције и умерен декор зграду чине једним од најупечатљивијих споменика провинцијалног класицизма. Била је то прва зграда берзе ван Москве и Санкт Петербурга.

Поред “’Старе берзе“ се налази једна од најлепших грађевина Рибинска – “Нова берза“, саграђена 1912.године, у тада  модерном псеудо-руском стилу. Тадашњи развој робно новчаних односа чинио је  да се стара зграда морала затворити, али су трговци на губећи време и не штедећи новац изградили нову зграду, која представља последњу реч технике са почетка 20.века. Унутар зграде “Нове берзе“ сачуван је већи део изворне декорације, попут ограде од кованог гвожђа на степеницама и рељефни украси на плафонима. Данас се у тој згради налази историјско-архитектонски и уметнички музеј са статусом установе од националног значаја. Музеј чува богату колекцију икона руских и западноевропских мајстора, драгоцене колекције стакла и порцулана. „Стара“ и „Нова“ житна пијаца – берза симболизује процват рибинске трговачке класе.

За Спаско-преображенску цркву, “Нову“ и “Стару берзу“ са мостом преко Волге може се рећи да чине практично једну врсту визит картице Рибнска.

На територији данашњег Рибинска, у Заволожју налази се и имање Петровско, које је припадало породици Михалков. Из те породице потиче познати и чувени руски редитељ светског гласа и добитник највиших филмских признања у свету, Никита Михалков.

Рибинск, чије име садржи подсетник на рибарску прошлост, добио је 2015. године мали музеј посвећен рибама. Мини музеј “Рибинске рибе“ налази се на кеју Волге, и у њему су изложени експонати свих врста риба које живе у Волги и у вештачком језеру поред бране. Поред Рибинска налази се једно од највећих вештачких језера у Европи – језеро Рибинск, које се због своје величине назива и Рибинским морем. Које је баш као море, дуго 172 километра, широко 56, с једног на други крај не виде му се обале. Велико и моћно, залеђено до маја, током јануара и фебруара лед је дебео и 70 сантиметара.

У Рибинску, на обали Волге налази се и споменик бурлацима, једна од најпознатијих знаменитости овог града. Град Рибинск незванично се звао „престоница бурлака“, тежака који су конопцима вукли бродове уз Волгу. Река Волга је бурлацима обезбеђивала највише посла. Као велики трговачки и логистички центар Рибинск је привлачио велики број радника, не само бурлака него и утоваривача, носача, возача фургона и многих других. У пролеће кад прође лед, бурлаци су седали на лађе, ишли низводно, на југ све до мора, а онда одоздо вукли бродове. Данима и недељама, тешко и мукотрпно, а они који би живи стигли до Рибинска, ту би добијали плату, и после тога се веселили што су остали живи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: