• Политика

Резолуција ДФ-а: Никад више 1916. година и срамни чин капитулације

1 min read

7 година ‎ ИН4С

Демократски фронт ће до краја недеље доставити Резулуцују “Никад више 1916. година” Скупштини Црне Горе којом се осуђује капитулација Краљевине Црне Горе у Првом свјетском рату одговор на Резолуцију о поништавању одлука Подгоричке скупштине, коју је предложила владајућа коалиција, сазнају Вијести.

Долазак из Подгорице аутомобила са бијелом заставом црногорске делегације на неуспјешне преговоре о примирју (снимак направљен у близини Ријеке Црнојевића)

Демократски фронт доставиће Скупштини Црне Горе Предлог резолуције о осуди чина капитулације Краљевине Црне Горе у Првом свјетском рату под називом „Никад више 1916. година„, а ради стављања у скупштинску процедуру.

Ова резолуција, истичу из ДФ-а, представља одговор на Резолуцију о поништавању одлука Подгоричке скупштине, коју је предложила владајућа коалиција.

„Наша генерација, поносна на претке који су се борили у Првом свјетском рату у Војсци Краљевине Црне Горе, због чије је борбе настала чувена реченица која осликава велику побједу у том рату ‘Да није било Божића на Мојковцу не би било ни васкрса на Кајмакчалану’, осјећа жал због чињенице да је Војска Краљевине Црне Горе 25. јануара 1916. године капитулирала, па није учествовала на Солунском фронту и у великој побједи Савезника.

Стога, намеће се потреба да се у овом времену осуди поступак тадашњих власти Краљевине Црне Горе, који су нашу јуначку војску осрамотили, распуштајући је након побједе на Мојковцу, а потом потписали капитулацију. Тиме је тадашња власт одступила од прокламованих ратних циљева, који су садржани у Прогласу којије краљ Никола, у име Краљевине Црне Горе, упутио на почетку Великог рата“, истиче се у предлогу Резолуције.

Наводи се да је Војска Краљевине Црне Горе у својим операцијама 1915/16. године испунила своје војне задатке, заустављајући напредовање окупатора и омогућавајући услове за несметано одступање према Грчкој и савезницима војске Краљевине Црне Горе и војске Краљевине Србије, те да до испуњења споразума између Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије, укључујући и повлачење двије војске са окупираних територија, није дошло првенствено због непоштовања споразума од стране црногорске власти и због потписивања срамног чина капитулације.

„Црногорска власт је, распуштањем војске и напуштањем земље, оставила народ, војнике, подофицире и официре на милост и немилост окупатору. У вријеме окупације ти људи су прошли терор и голготу, убијани, прогањани, интернирани у логоре“, истиче се у у Резолуцији.

Овим чином је, додаје се, црногорска власт прекршила Устав Краљевине Црне Горе, чиме су се стекли услови да се напуштени народ слободно изјасни о томе у каквој држави жели да живи.

„Због свега наведеног, чин капитулације Краљевине Црне Горе треба осудити, јер је након тог чина њена територија де факто постала дио Аустро-Угарске монархије, коју је неко морао ослободити.

Таква капитулантска политика је произвела лоше последице како по народ у Црној Гори, Војску и њене официре, тако и по самог краља Николу, који у тешком и бурном времену није могао да оцијени далекосежни утицај једног таквог поступка. Дакле у одлукама које су услиједиле након ослобођења династија Петровић је само сносила консенквенце за потезе које су повукле црногорске власти 1916. године“, наводи се у Резолуцији.

Такође, констатује се да је новоуспостављена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца исплатила реалну новчану накнаду династији Петровић за имовину која јој је била одузета у земљи и преузела обавезу давања редовне новчане апанаже свим члановима династије све до 1945. године.

У Резолуцији се подсјећа и да је током Другог свјетског рата принц Михаило Петровић, унук краља Николе, одбио понуду италијанских фашиста и њихових слугу на челу са Секулом Дрљевићем да постане краљ Црне Горе.

У образложењу се наглашава и да у „великој и славној ратној епопеји, вољом тадашњих власти, срамним чином капитулације,Војска Краљевине Црне Горе није постојала на Солунском фронту, већ је највећи број официра, подофицира и војника, након срамотног чина предаје, од стране окупатора био интерниран у неколико логора који су се налазили на простору данашње Мађарске“.

„Они који тамо нијесу завршили, а успјели су да се пребаце до Солуна, а ради се о хиљадама добровољаца из Црне Горе и Боке, учествовали су у Војсци Краљевине Србије у пробоју Солунског фронта и тако одбранили част наших великих предака“, истиче се у образложењу Резолуције и наглашава:

„Сматрамо да се у дневно политичким третирањима тема из овог периода неправедно баца сјенка на један од најтежих догађаја у историји овог простора, ропства под Аустро-Угарском након капитулације и чувених гладних година и мучења наших предака од стране војника те монархије“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: