Рестауриран вредан документ који доказује да је ћирилица у Вуковару бар од 17. века

Зборник је власништво Саборне цркве Светог Николе у Вуковару, подигнуте тридесетих година 18. века на месту претходне цркве настале у години Велике српске сеобе. Храм је страдао у многим ратовима, а понајвише у оном деведесетих година, па се заједно са многим другим драгоценим списима и Зборнику изгубио траг.

Пре четири године Зборник је на тавану вуковарског Српског дома, уништеног у рату пре три деценије, пронашао протојереј ставрофор Саша Кузмановић. У њему је међу корице тамне бордо боје оивиченим златном бордуром увезано 48 страница. На првој пише да је Главна скупштина Православне црквено-школске општине Вуковар поверила краљевском јавном бележнику Ристи Михајловићу да издвоји значајније документе, а он је доцније наложио да се они повежу у књигу ради лакшег чувања.

Ту је и посланица митрополита Викентија Јовановића из 1732. године, што је уједно и најстарији спис Зборника, а затим и факти о општинским прописима, тужбе, посланице, споменице… Најмлађи документ је из 1894. године.

Дуго се размишљало где потражити лек за оштећене корице и странице јер у целом региону мањкају конзерватори. Решење се наметнуло јесенас када је директор новосадског Архива др Небојша Кузмановић празној библиотеци Српског дома, чија комплетна обнова још није окончана, однео на дар хиљаду књига – половину из личне, а половину из библиотеке институције којом руководи, преносе Новости.

„У другим архивима у Србији и у окружењу, десетина људи су стручњаци, али огроман број докумената треба заштитити. Архив Војводине развио је своју конзерваторску службу, а наша обавеза је да на том плану помогнемо и нашим сународницима у региону“, образлаже др Кузмановић овај рестаураторски подухват.

Око два месеца конзерваторке Мајa Јокмановић и Вишњa Николић у живот су враћале оштећене странице. Највећи проблем представљала је растворљивост тинте, па многи документи нису могли да буду подвргнути „мокрим поступцима“ због могућег разливања текста. Велика посвећеност уродила је плодом.

„Књига је сада поново увезана и захтева одређен начин чувања. Ако буде чувана у адекватним микроклиматским условима, имаће дуг век. Из тог разлога упакована је у кутију бескиселинског картона који је намењен за трајно чување. Најупутније би било да се Зборник на коришћење да у дигиталној форми јер свако листање може да направи нови проблем“, препоручују Јокмановићева и Николићева.

Светоникољском храму биће предати оригинал и копија. У дигиталном облику биће доступан и на другим језицима, а промоција овог драгоценог документа у плану је до краја овог фебруара у новосадском Архиву Војводине.

Презентацију у Вуковару чак и у случају по Србе повољних резултата пописа, није реално очекивати јер још од 2015. године власт у граду на Вуки не дозвољава Србима званичну употребу њиховог језика и писма.

Спутњик

Прочитајте ЈОШ:

„Ој, Мораво“ и „Марш на Дрину“ из срца Африке (видео)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: