Republika Srpska može nestati do proleća na samo jedan način – da se pripoji Srbiji

Piše: dr Rajko Petrović

Zapadni deo međunarodne zajednice i političko Sarajevo kao njegova produžena ruka krenuli su u Bosni i Hercegovini putem bez povratka na kome se vraćanje na izvorni Dejtonski sporazum čini još i dobrim scenarijem za bošnjačku politiku. Nakon što je bivši visoki predstavnik Valentnin Incko doneo tzv. zakon o negiranju genocida iskipeo je odveć vreli bosanski politički lonac. Vreme Pedija Ešdauna, kada su funkcioneri Republike Srpske bili smenjivani ili hapšeni, daleka je prošlost u skladu sa geopolitičkim promenama u poslednjih dvadesetak godina, a koje su se neminovno morale odraziti i na situaciju u našem regionu. To što je političko Sarajevo te promene prespavalo ili ih na autističan način ignoriše ne menja situaciju na terenu koja je sve samo ne povoljna za tzv. probosansku građanističku politiku, a zapravo amaterski prikrivenu politiku islamizacije BiH od koje, još od ,,Islamske deklaracije“ Alije Izetbegovića, bošnjačka elita nije odustala. Uzaludna su bila uzdanja u naum Džozefa Bajdena da ,,funkcionalna i demokratska BiH“ bude jedan od šest spoljnopolitičkih prioriteta SAD ili u građanina Kristijana Šmita, samozvanog novog visokog predstavnika, da će redom hapsiti i progoniti sve one koji ne misle kao sarajevska čaršija.

Da od ukidanja Republike Srpske do proleća, koje prema predsedniku Vučiću priželjkuju najmoćnije zapadne sile, neće biti ničega tradicionalno svedoči Rusija, jedan od garanata Dejtonskog sporazuma, koja ne samo da ne priznaje Šmita kao legitimnog, već ni njemu ni instituciji koju navodno oličava nije dozvolila da se obrati u Savetu bezbednosti Ujednjenih nacija. Ovoga puta Rusija nije bila usamljena, jer je Kina u istom snagom svog veta potvrdila stav njene ambasade u Sarajevu od pre nekoliko meseci, a to je da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik. Prvi konkretan politički potez Kine u Evropi i to baš na Balkanu, baš u njegovom ,,buretu baruta“. Pravilno je rekao naš najveći živi geopolitičar Milomir Stepić da svaka nova globalna sila mora da pokaže svoju snagu na Balkanu, pa u tom svetlu treba posmatrati postupke zvaničnog Pekinga. Na tvrde stavove ruskog ambasadora Igora Kalabuhova da Republika Srpska ima pravo na vojsku, pa čak i na samostalnost, sarajevska čaršija u svom maniru preti progonom istog, kao da je reč o ambasadoru neke zemlje trećeg sveta, a stav Kine je istu zatekao, pa je njen jedini komentar bio da je reč o tamo nekoj nazadnoj zemlji u kojoj ljudi jedu zmije i šišmiše.

Bilo kako bilo, politička elita, ali i javnost u Srbiji i Republici Srpskoj složniji su više nego ikada u oceni da je budućnost dve srpske zemlje zajednička, ma koliko teška i izazovna bila. Za ministra Vulina Republika Srpska je spoljnopolitički prioritet Srbije, a njena bezbednost je za MUP Srbije važna koliko i bezbednost same Srbije. Srbija ne odustaje od izgradnje aerodroma u Trebinju i nastavlja da gradi puteve ka Srpskoj, ali i škole, bolnice i drugu infrastrukturu u istoj. Institucije dve srpske zemlje uredno sarađuju, baš kao i različite političke partije, poput nedavnog primera potpisane koalicije PUPS-a i Pokreta za Bijeljinu. Sve u svemu, Republika Srpska može nestati samo voljom Srba koji su je stvorili, a to je moguće samo u jednom slučaju – u slučaju da se Republika Srpska pripoji Srbiji, a time srpsko nacionalno oslobođenje i ujedinjenje konačno dovrši.