• Друштво
• Насловна

Република Српска броји жртве осиромашеног уранијума

1 min read

7 година ‎ ИН4С

НАТО нас и даље убија

Од 2008. године до данас само у општини Калиновик, која има око 2.000 становника, од болести које се доводе у везу са Нато бомбардовањем Републике Српске умрло је 56 људи, а са неким од облика малигног обољења тренутно се бори још њих 24.

Начелник општине Калиновик Милева Комленовић рекла је за београдску „Политику“ да су то људи који имају од 30 до 60 година, али да су ризику од канцерогених обољења, као посљедице бомбардовања радиоактивним бомбама, изложени и њихови потомци, као и сви они који су касније дошли да живе на овом подручју.

Она је навела примјер једне обољеле двадесетпетогдишње дјевојке која је имала само двије године када је у септембру 1995. године Нато бомбардовао положаје Војске Републике Српске.

За 16 дана, колико је акција трајала, бомбама са осиромашеним уранијумом убијено је 58 људи и рањено 119, а према неким подацима на више локација пало је 1.026 бомби, укупне тежине баченог експлозива 10.000 тона.

Комленовићева напомиње да су становници Калиновика остали и без два вриједна резервоара за воду, а грађани ни дан данас немају мира због полигона на коме припадници Еуфора уништавају минско-експлозивна средства, а понекад врше и бојева гађања, иако се становништво противи.

Лист напомиње да је, осим Калиновика, током акције под називом „Намјерна сила“, Нато бомбардовао и Хаџиће, Вогошћу, Илијаш, Јахорину, Пале и Братунац, мјеста која су била под контролом Војске Републике Српске у околини Сарајева.

Након потписивања Дејтонског споразума, Хаџићи, Вогошћа и Илијаш припали су Федерацији БиХ што је, пише лист, натјерало Србе да оставе своја вијековна огњишта у ове три општине.

За ново пребивалиште, Срби из Хаџића, њих око 5.000, изабрали су Братунац у којем један број њих и даље живи.

Сва досадашња истраживања потврдила су да је стопа смртности Хаџићана била четири пута већа од смртности њихових нових комшија, а најчешће су умирали од карцинома плућа, дебелог цријева и костију.

О величини трагедије свједоче и подаци из „Књиге умрлих“ братуначке Српске православне цркве /СПЦ/, према којима је на градском гробљу у Братунцу за само четири године након бомбардовања сахрањено око 400 људи, од којих је већина боловала од карцинома.

Лист подсјећа и на случај дјевојчице Слађане Шаренац која се играла у кратеру бомбе, а касије је лијечена јер су јој отпадали нокти на рукама и ногама, уз видне промјене на кожи.

За неколико дана навршиће се 23 године од НАТО бомбардовања Републике Српске, а стручњаци упозоравају да као посљедица ове акције обољевају и умиру, углавном од канцерогених болести, многи грађани који живе у Српској, пише „Политика“.

Извор: Срна, РТРС

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: