Реконструкцијом владе дошло до прекомпозиције моћи власти: Моћ премијера се умањила, а повећана политичких партија

Пише: Јово Пејовић

Реконструкцијом Владе дошло је до значајне прекомпозиције моћи власти у држави. Тако се моћ Премијера значајно умањила, а повећана је моћ политичких партија које чине већину. Позиција премјера сада је највећим дјелом у рукама партија већине и она ће умногоме зависити од тога колико ће Премијер уважавати захтјеве политичких партија. При том је позиција Предсједника државе поприлично маргинализована без утицаја на Владу и Парламент и све више личи на улогу опозиције извршној власти.

Све ово је резултат прекомпозиција чланства унутар политичких партија након 30. августа 2020. године, што умногоме утиче и на промјену курса у највећем броју партија. Велики број чланова бивших партија на власти, да би сачувао стечене позиције, брже боље је приступио партијама нове већине, а самим тим значајно почео утицати на политику тих партија, чиме се постепено руше идеје и принципи на којима су партије заснивале своје програме и све се подређује ускостраначким и личним интересима. Зато никога не треба да изненади ако неке партије почну губити свој препознатљиви идентитет оног тренутка када њима овладају они који су дошли из других партија, али и они који су мудро ћутали и чекали тренутак, да они који су оснивали партије остану у мањини, како би ојачали своје позиције у потрази за испуњењем личних интереса.

У политици сам научио да ријеч и пријатељство не значе ништа и да на њима не треба градити суд о политичарима. Зато ће у многим партијама неминовно доћи до редефинисања програма и редефинисања односа као што ће се то све чешће дешавати и на нивоу државе. Колико су лични интереси потиснули у други план све оне вриједности које једно друштво чини моралним показаћу на примјеру такозваних политичких пензионера који упркос високих пензија и даље свој политички ангажман остварују уз високе накнаде у одборима директора, управним одборима, савјетничким функцијама у кабинетима високих државних функционера, али и кроз апанаже у политичким партијама, правдајући се да то чине у интересу грађана и државе.

Цицерон је још 168. године прије Христа записао:”Сиромах ради, богат искоришћава првог, војник брани обојицу, порески обвезник плаћа сву тројицу, луталица одмара за четворицу, пијанац пије за петорицу, банкар поткрада сву шесторицу, адвокат завађа сву седморицу, љекар убија свих осам, гробар покопа свих девет, политичар живи на рачун свих десет. “ Ништа се није промијенило до данас. И даље, што би рекао Душко Радовић, само сиромашни знају да има сиромашнијих од њих – богати само виде богатије од себе, а министри без икаквих предзнања прихватају ресоре за које немају стручне референсе.

Партије бивше већине су одавно изгубиле кредибилитет, а додатно га губе иступима њхових посланика, који бране оно што се одбранити не може и који имају задатак да до задњег атома снаге бране бившег шефа режима. Штета што су неке важне личности разним марифлетуцима уклоњене са политичке сцене, што потврђује тезу да су на овим просторима најдуже трајале лисице. Уосталом они који су поднијели највећи терет промјена најмање су коштали државу и партије, данас посматрају како неке анонимне личности, олош, и продане душе убирају плодове њхове 30 годишње борбе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: