Референдум(и) и НАТО „Uber Alles“
1 min read
Пише: Игор Дамјановић
Девета је годишњица од спорног референдума, послије кога је престала да постоји заједничка држава Црне Горе и Србије. Они који су расписали референдум потенцирали су тада потребу да одлуке о „нашој кући” Црној Гори, треба да доносимо ми овдје, а не тамо неко у Београду.
Обећавали су независну државу, бољи живот и економски просперитет.
Вишеструко увећан спољни дуг и незапосленост, раст ПДВ-а и акциза, пад привредне активности, стране инвестиције на готово нултом нивоу, константан раст спољно-трговинског дефицита, урбанистичким хаосом упропашћен туризам као развојна шанса и класификација бензина у луксузна добра јасни су показатељи економског просперитета и бољег живота грађана у самосталној држави Црној Гори.
Актуелна дебата око приступања НАТО пакту, намеће питање да ли је данашња формално самостална држава Црна Гора суштински мање независна, него што је то била у државној заједници са Србијом?
Да у главама бивших индипендиста сада дувају неки нови вјетрови најбоље показује њихов тадашњи и садашњи предводник, премијер Мило Ђукановић. На петнаесту годишњицу НАТО агресије, премијер изјављује следеће: „Не мислим да је обавезна демонстрација демократичности да око питања која су ми повјерена у надлежност одлучујем рапсисујући сваки дан референдум и истражујући јавно мњење, него да одговорно државнички управо са ослонцем на оно што је убједљиво већинско расположење у парламенту доносимо одлуке за које смо увјерени да су у интересу црногорске будућности”.
Демократија по вољи САД-а
С друге стране, тај парламент се већинском одлуком повремено супростављао премијеровим политичким намјерама, што он је препознао као „диктатура парламентаризма”. Колико год бесмислена ова конструкција била, баш на примјеру интеграције у НАТО наилази на своју практичну примјену.
Лично не сумњам да би једнако убједљиво већинско расположење у парламенту и слична вербална упоришта, наш премијер нашао да након утрпавања државе у НАТО без народног референдума, одлучи да укине изборе, себе прогласи доживотним премијером, Вујановића доживотним предсједником, а опозицију доживотном опозицијом са трајним правом коришћења 45 одсто посланичких мандата у парламенту и свих припадајућих привилегија.
Такође не сумњам да би овај потез наишао на велико одобравање наших партнера из НАТО-а и ЕУ и допринио да отворимо бар још три преговарачка поглавља.
Државни секретар САД Џон Кери вјероватно би том приликом поновио своју „историјску” мисао, изречену након мајданског пуча у Кијеву: „Демократија нија дефинисана искључиво изборима. Слободни избори нијесу увијек пут у истинску демократију“.
Међутим једнако као колосално лицемјерје оних су деценију раније „гинули” за референдум о државно правном статусу, брине и држање црногорске опозиције. Индикативно је да нико од наших опозиционих првака није нашао за сходно да изрази јасно неслагање са намјером премијера да по питању референдума о НАТО пакту доведе у питање обавезујућу демонстрацију демократичности.
НАТО изнад свега
Струкура која данас формално представља црногорску опозицију, по питању уласка у НАТО сегментирана је у три групације. Прва групација, уколико питање НАТО-а формално дође у парламент, гласаће једнако као и власт, само тада без потребе за камуфлажом и истурањем неког новог Драга Ђуровића.
Један од њихових идеолога наводи да не треба гласати о нечему ”што је већ одлучено” и да никако „не жели да Црна Гора остане црна рупа у овом дијелу Европе”.
Пошто је креатор ових „грандиозних” мисли актуелни водећи домаћи аутор уџбеника историје, испада да није далеко дан када ће у школским програмима чињеница да су се наши претци у времену отоманске доминације изборили да Црна Гора остане „црна рупа” на Балкану, неће бити више третитана као јединствени примјер храбрости и херојства једног малог народа, већ као крупна историјска грешка узрокована чојством и јунаштвом, као еуфемизмимом за непросвећеност ондашњих становника Црне Горе.
Друга опозициона групација шири дефетизам, бојим се испрограмиран у амбасади САД. Њени лидери сматрају да је о НАТО пакту довољно имати грађански, а не и политички став, или чак никакав став све док се не добије позив, односно држава не доведе пред свршен чин. Док упоредо понављају мантру да: „НАТО није важна тема”, наши опозициони НАТО дефетисти припремају коалицију са првом опозиционом групацијом, која улазак у НАТО какрактерише као „најважније питање од референдума”.
Трећа опозициона групација одликује се јасним и недвосмисленим негативном ставом поводом интеграције у НАТО пакт. Међутим овдје изостаје јасна стратегија дјеловања у супростављању намјери убједљиве парламентарне већине да одлуком о НАТО-у у скупштини -да грубо погази елементарно начело демократије. Периодична саопштења и статуси на друштвеним мрежама далеко су од задовољавајућег нивоа активности.
Поштованом читаоцу остављам да сам процијени колико су били искрени представници ондашњег индипендистичког блока, када су говорили да обнову самосталности желе, јер одлуке о будућности Црне Горе треба да доносимо искључиво ми, њени грађани.
Исти који су у разбијање заједничке државе кренули са паролом да се о Црној Гори не може одлучивати у Београду, данас су спремни да одлуку о најважнијем државном питању у наставку овог вијека, препусте једном састанку политичких функционера НАТО пакта.
Питам се да ли је ико од тих људи, којима је власт и њени директни и индиректни савезници из опозиције, намијенила да одлуку о уласку Црне Горе у НАТО донесе умјесто грађана, икада изван атласа видио Црну Гору?
Стога поштовани читаоче остављам ти да сам просудиш када је Црна Гора била слободнија и самосталнија, у заједници са Србијом, или данас када ти се одузима елементарно људско и демократско право да се о НАТО пакту непосредно изјасниш?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Odmah da vam kažem da nijesam učestvovao na referendumu. Tih dana nijesam bio u, kako ga vi nazivate, (a i cio civilizovani svijet), Montenegru. Nijesam bio čak ni na Balkanu. Prema tome, moj glas je propao u vezi sa referendumom.
Kada smo kod suverenosti ne bih se složio sa tvojom tvrdnjom da CG ništa nije postigla izglasavajući samostalnost i suverenost 2006. godine. Zar nije određena doza suverenosti reći „Nemam interese u SAO Krajini. Nemam interese u Republici Srpskoj. Nemam nikakve interese vršiti pritisak na skoro 2 000 000 Albanaca na Kosovu“. Suverenost je i reći „Nikakav interes CG nema od sukoba koji se odvijaju širom naše bivše države. Prema tome, neću u tome da učestvujem“. Zar nije suverenost ustvrditi da „Srbijanski interesi nijesu interesi CG i da je dosta Crna Gora vodila ratove za rad tuđih interesa“. Pa zar nije određena suverenost odlučiti kojoj civilizaciji pripadate, čije vrijednosti baštinite (ili bi htjeli da baštinite). Ako to nije suverenitet onda nas dvoje ne mislimo o istoj stvari ili mislimo ali sasvim drugačije.
Imam osjećaj da mislite da svaka odluka CG koja vama ne ide u prilog je iznuđena a CG administracija natjerana da je donese.
Kada će te već jednom da shvatite da i u CG ima ljudi koji misle svojom glavom i koji sagledavaju sadašnjost i budućnost kroz prizmu političkih zbivanja u svijetu. Kojima kler u politici nije dobro došao a nacija predstavlja lično opredjeljenje svakog pojedinca.
„O apsolutnom državnom suverenitetu, sem Kim Đžong Una i njemu sličnih, ne razmišlja gotovo niko na cijelom svijetu“
Cim vas neko „ubode“ u suverenitet odmah je argument da to vise na Svijetu ne postoji. Kad sam pomenuo suverenitet svakako nijesam mislio na apsolutnu kategoriju. Koliko znam suverenitet je bio pomenut u referendumskom pitanju 2006 bez preciziranja radi li se o apsolutnoj ili relativnoj kategoriji. Vi ste, pretpostavljam, glasali za. Medjutim, koliko god relativizovali suverenitet, Montenegro sada nema ni traga ni od te relativizovane kategorije. Ja vas onda pitam u cemu je onda bila svrha referenduma 2006? Sta ste sa time postigli? Dopustam da sve to nekome, ako hocete I vecini, ne smeta,ili da se svidja. Vama lijepo, meni lijepo. Jedino, fakti su prilicno otporni na to da li vam oni smetaju ili ne, da li vam se svidjaju ili ne. Oni jednostavno postoje kao fakti. Fakt je da Montenegro nema suverenitet. Ako vam je lakse, nemaju ga ni Srbija ni Hrvatska, a o drugim ostacima bivse Jugoslavijene ne vrijedi ni govoriti.
Ajde Mfromyu ne cjepidlači. Čovjek je izabrao svoj nik i izabrao je kako će da ga napiše. Još nijesam čuo, niti pročitao, da neko polemiše sa time. Toliko o tome.
No da ne trošim vrijeme na nebitne stvari. Kao zagovornik ulaska u NATO i kao čovjek koji je iskren po tom pitanju osjećam potrebu da iskreno odgovorim.
NATO donosi mir unutar država koje pripadaju njegovim članicama. CG zbog greške njenog nekadašnjeg vlastodršca (kralj Nikola), i njegovog pripajanja teritorija na kojima žive ljudi koji joj kako kulturološki tako ni istorijski ne pripadaju, veoma teško može da, bez velikih problema, održi u okviru svoje države. Imam osjećaj (volio bih da je pogrešan) da dio tih naroda bi jedva čekao mig iz države, koju oni smatraju za svoju maticu, da zaigraju (ne po prvi put) krvavi pir. Mnogo bi pametnije bilo (poslije bitke svi su generali pa zašto i ja to ne bih bio barem na trenutak) da je crnogorski suveren ostavio neke djelove da pripadnu onome čiji su vjekovima bili. Da je danas CG manja, da u svom sklopu ima ljude koji su ponosni na ono što su njihovi preci postigli i da na svojoj jednoj granici ima državu Sandžak (ili nekog drugog sličnog imena) bili bi mnogo mirniji. U tome leži problem CG. Jedino rješenje za CG je članstvo u nekoj većoj sigurnosnoj organizaciji kakva je NATO. Interesantno je da se toj namjeri CG ni jedna susjedna država kao ni njihovi nacionalni pripadnici koji žive u CG ne protive ovakvoj jednoj inicijativi sem jedne nacije i jedne države iz našeg okruženja. To implicira teritorijalne pretenzije od strane istih. U svojim diskusijama navode emotivne, istorijske, relligijske … i ne znam još sve koje razloge. Treba li navesti da niti jednu od ovih stavki ne bi trebalo unositi u politiku i u skladu sa njima donositi bilo kakve političke odluke. U državnoj politici postoje samo interesi države i njenog naroda. Tu emocija ne bi smjelo biti. U međudržavnim odnosima nema i ne bi smjelo biti nikakvih emocija. To svaka odgovorna državotvorna vlast mora znati. Volio bih da prepoznaš moju podršku spoljnoj politici koju vodi država CG. O unutrašnjoj politici mislim nešto drugo ali o tome ne bih ovdje.
O apsolutnom državnom suverenitetu, sem Kim Đžong Una i njemu sličnih, ne razmišlja gotovo niko na cijelom svijetu. Ukratko, niko na svijetu nije apsolutno suveren. Suverenitet isključivo zavisi od veličine i bogatstva neke države a mi smo tolikikoliki jesmo. I tu je, što se toga tiče, kraj.
Malo ljudi shvata šta Putin trenutno radi, a gotovo niko ne može da pojmi ono što će on uraditi u budućnosti
Koliko god čudno delovalo, Putin prodaje rusku naftu i gas samo za fizičko zlato.
Putin to nije razglasio po celom svetu. On naravno još uvek prima američke dolare kao intermedijerni vid plaćanja ali ih momentalno menja za fizičko zlato.
Dovoljno je da bacite pogled na dinamiku rasta rezervi zlata Rusije i da uporedite te podatke sa stranom razmenom prihoda od prodaje gasa i nafte u istom periodu, da biste razumeli šta se dešava.
Štaviše, kupovina fizičkog zlata Rusije u trećoj četvrtini godine dostiže rekordne nivoe. Rusija je u trećoj četvrtini ove godine kupila čak 55 tona zlata. To je više od svih centralnih banaka svih država na svetu zajedno (prema zvaničnim podacima)!
Centralne banke svih država na svetu kupile su 93 tona zlata u trećoj četvrtini 2014. godine, od čega je Rusija kupila čak 55 tona!
Ne tako davno, britanski naučnici došli su do istog zaključka, da Evropa neće moći da preživi bez dopremanja energije iz Rusije.
Dakle, zapadni svet izgrađen na hegemoniji petrodolara nalazi se u katastrofalnoj situaciji. Međutim, Rusija je spremna da prodaje Zapadu naftu i gas u zamenu za fizičko zlato. Preokret u ruskoj igri predstavlja izbor Zapada da kupuje rusku naftu i gas svojim veštački jeftinim zlatom.
Obzirom da Rusija ima konstantan priliv dolara od prodaje nafte i gasa, ona će biti u stanju da promeni ove dolare i kupi zlato po trenutnoj ceni koju je spustio Zapad. Takav potez izjednačava veštački spuštenu cenu zlata sa veštački naduvanom jačinom dolara kroz manipulaciju tržištem.
Interesantna činjenica: Suzbijanje cene zlata od strane specijalnog ogranka vlade SAD – ESF-a (Fonda za stabilizaciju razmene) – s ciljem stabilizacije dolara ozakonjeno je u SAD.
U finansijskom svetu je opšte prihvaćeno da je zlato anti-dolar i obrnuto.
Američki predsednik Ričard Nikson je 1971. godine zatvorio „zlatni prozor“ tako što je zaustavio slobodnu razmenu dolara za zlato, koju je Breton Vuds odobrio 1944. godine.
Ruski predsednik Vladimir Putin ponovo je otvorio „zlatni prozor“ bez da je pitao Vašington za dozvolu.
Zapad trenutno čini sve što je u njegovoj moći da suzbije cenu zlata i nafte, s jedne strane da bi okrenuo ekonomsku realnost u korist dolara, a s druge strane da bi uništio rusku ekonomiju koja ne želi da bude vazal Zapada.
Zlato i nafta danas deluju proporcionalno oslabljeno i potcenjeno u odnosu na američki dolar, a to je sve posledica ogromnog ekonomskog uticaja Zapada.
Dakle, Putin sada prodaje ruske energetske resurse u zamenu za dolare koji se odmah menjaju u zlato, veštački obezvređeno u odnosu na dolar naporima samog Zapada.
Tu je još jedna stvar… ruski uranijum. Svaka šesta sijalica u SAD zavisi od dostave uranijuma koji Rusija prodaje SAD isto za dolare.
Zapad plaća Rusiji za naftu, gas i uranijum u dolarima, a Putin iste te dolare koristi za kupovinu fizičkog zlata od Zapada po ceni koju veštački spušta sam Zapad.
Ova Putinova brilijantna ekonomska kombinacija stavila je Zapad u poziciju zmije koja agresivno jede sopstveni rep.
Do ove ekonomske zlatne zamke verovatno nije došao sam Putin, već njegov savetnik za ekonomske poslove, dr Sergej Glazijev.
Posebno je interesantna izjava zamenice direktora Centralne banke Rusije (CBR), Ksenije Judajeve, koja je naglasila da CBR može da upotrebi zlato iz svojih rezervi da plati uvoz ako bude potrebe. Očigledno je da se ova izjava odnosi na države BRICS-a, prvenstveno Kinu. Za Kinu je spremnost Rusije da plati za kineska dobra u zlatu sa Zapada veoma pogodna. Evo i zašto:
Kina je nedavno najavila da će prestati da povećava svoje rezerve zlata i valute u američkim dolarima. Obzirom na rastući trgovinski deficit između SAD i Kine (u korist Kine), ta bi objava glasila: „Kina prestaje da prodaje svoja dobra za dolare“. Svetski mediji su odabrali da ne prenesu ovaj istorijski monetarni događaj. Problem ije što Kina bukvalno odbija da prodaje svoja dobra u američkim dolarima. Kina će nastaviti da prima dolare kao intermedijerni vid isplate za svoja dobra, ali će ih odmah razmenjivati za zlato ili svoju valutu.
Tako će Kina zameniti sve dolare koje će dobiti za svoja dobra, ne samo iz SAD, nego i iz celog sveta. Nameće se pitanje čime će Kina zameniti dolare? Analize su pokazale da Kina već potajno zamenjuje dolare zlatom.
Upravo zbog ovoga su rusko-kineski odnosi izuzetno uspešni za Moskvu i Peking. Rusija kupuje dobra od Kine direktno za zlato po trenutnoj ceni dok Kina kupuje rusku energiju za isto to zlato. Za dolar više nema mesta u trgovini između ove dve države i to uopšte nije iznenađenje. Dolar je samo nepotrebni finansijski instrument i normalno je da se kao takav isključi iz poslova ova dva nezavisna partnera.
Treba se takođe napomenuti da je globalno tržište za fizičko zlato prilično malo u odnosu na svetsko tržište fizičke nafte, gasa, uranijuma i drugih dobara.
Stalno se naglašava „fizičko zlato“ jer se vrši razmena za fizičke, a ne „papirne“ energetske resurse. Rusija uzima zlato od Zapada, ali samo u fizičkom, ne u papirnom obliku. Isto to čini i Kina.
Zapad se nada da će Rusija i Kina prihvatati isplatu u njihovim varijantama „papirnog zlata“, ali Rusija i Kina će prihvatiti samo pravo, fizičko zlato kao konačan vid plaćanja.
Putin je svojim mehanizmom aktivne kupovine veštački obezvređenog sredstva u zamenu za veštački naduvano sredstvo zapečatio sudbinu petrodolara i svetske hegemonije Zapada.
Zapad može da nastavi veštački da pojačava dolar i snižava cenu zlata. Jedini problem je što Zapad poseduje ograničene količine fizičkog zlata. Dakle, što više Zapad bude obezvređivao zlato u odnosu na dolar, brže će gubiti zlato iz svojih ograničenih rezervi.
Ovom brilijantno odigranom Putinovom kombinacijom, fizičko zlato iz rezervi Zapada ubrzano dospeva u Rusiju, Kinu, Brazil, Kazahstan i Indiju (države BRICS-a). Obzirom na trenutnu stopu smanjenja rezervi fizičkog zlata, Zapad nema ni vremena da preduzme nešto po pitanju raspada petrodolara.
Zapadni svet se nikada ranije nije suočio sa takvim ekonomskim događajima i fenomenom koji se upravo dešava. Bivši SSSR je ubrzano prodavao zlato kada je padala cena nafte. Danas Rusija radi upravo obrnuto.
Glavni princip modela petrodolara omogućava zapadnim državama koje predvode SAD da žive na račun drugih država… pošto je uloga valute SAD dominantna u globalnom monetarnom sistemu u smislu glavnog vida plaćanja.
Ono što BRICS, predvođen Rusijom i Kinom, trenutno čini jeste zamena uloge i statusa američkog dolara u globalnom monetarnom sistemu. Od glavnog vida plaćanja i nakupljanja sredstava, nacionalna valuta SAD pretvara se u intermedijernu valutu.
Dolar postepeno gubi svoju ulogu, dodeljujući je upravo zlatu.
Zapad je tradicionalno koristio dve metode za eliminisanje pretnje po hegemoniju petrodolara u svetu:
Prva od njih su obojene revolucije. Druga metoda, koja se koristi ako prva ne uspe, jeste vojna agresija i bombardovanje.
Međutim, u slučaju Rusije, obe ove metode su ili nemoguće ili neprihvatljive za Zapad.
Prvenstveno, stanovništvo Rusije za razliku od ljudi u drugim državama ne želi da prepusti svoju slobodu i budućnost svoje dece Zapadu. To se i vidi iz rekordnog Putinovog rejtinga. Iz tog razloga zapadnjaci ne mogu ni da sanjaju i obojenoj revoluciji u Rusiji.
Što se tiče druge metode, Rusija definitivno nije ni Jugoslavija, ni Irak niti Libija. U bilo kojoj vrsti nenuklearne vojne operacije protiv Rusije i na teritoriji Rusije, Zapad predvođen SAD osuđen je na propast.
Generali u Pentagonu su toga svesni. Jednako je beznadan i nuklearni rat sa Rusijom. NATO jednostavno nije u tehničkoj mogućnosti da uništi nuklearni potencijal Rusije pre nego što bi ona bila u mogućnosti da uzvrati jednakim napadom.
Dakle, nuklearni napad na Rusiju radi očuvanja petrodolara nije rešenje, već samo poslednja opcija. U najgorem slučaju, nuklearna zima zbrisala bi sav život na planeti osim možda bakterija koje bi mutirale zahvaljujući zračenju.
Vodeći zapadni ekonomisti vide i shvataju ozbiljnost i bespomoćnost situacije u koju je Putin doveo Zapad. Na kraju krajeva, svi se sećamo zlatnog pravila Bretona Vudsa: „Ko ima više zlata, taj postavlja pravila“. Zapad ćuti o čitavoj situaciji jer ne zna kako da se izvuče iz nje.
Ako objasnite čitavu situaciju zapadnoj javnosti, oni će pitati:
Koliko dugo će Zapad moći da kupuje naftu i gas od Rusije u zamenu za fizičko zlato?
Šta će se desiti sa petrodolarom kada Zapad ostane bez fizičkog zlata kojim će plaćati za rusku naftu, gas i uranijum, ali i za kineska dobra?
Niko na Zapadu danas ne zna da odgovori na ova naizgled prosta pitanja.
To se zove „Šah mat“, dame i gospodo. Igra je završena.
Kis Jansen
Prvo pise se „absolute beginner“. Drugo (vaznije): Da li vi stvarno vjerujete da ce NATO braniti Montenegro? Branice ga isto onako kao sto je branio Kipar kad ga je Turska prepolovila. To svi vi dobro znate. Vama je do NATO-a samo zato sto mislite da cete se na taj nacin osigurati od nekog buduceg referenduma na kojem bi se pitali SVI drzavljani Crne Gore i koji bi mogli da rekonstruisu drzavu zajednicu Crne Gore, Srbije i Republike Srpske, pa makar to bila labava konfederacija. Potpuno razumijem da ima ljudi koji su protiv takvog projekta i to je njihovo pravo. Ja samo hocu da o tome budete iskreni. Sve te price o demokratiji, suverenosti, uspravnosti, itd. su obicna prdnjava. Vama je smetala i Jugoslavija u kojoj je CG imala daleko veci stepen suverenosti nego sada (sto niije tesko jer sada nema nikakvu suverenost). Crna Gora kao ozbiljna drzava i kao dio neceg veceg iskljucuje Jevrema kao knjizevnika, Radmilu kao rektora, Miska kao ideologa i na kraju Mila kao „harizmaticnog“ i „hrabrog“ lidera.
Moram da Vam kažem da odavno nisam pročitao bolji odgovor Mfromyu, svaka čast, pogođeno tačno u centar. BRAVO!
Racionalan um navodi normalnog čovjeka na razmišljanje prije svake odluke o nečemu toliko važnom kao što je članstvo u NATO-u. Pobornici protivljenja ulaska u ovu bezbijednosnu organizaciju moraju odgovoriti na neka pitanja da bi (ovi racionalni) prihvtili njihove stavove.
Na koji način bi CG organizovala svoju odbranu. Od kojih para bi kupila neophodnu tehniku. Ko bi upravljao tom tehnikom. Koliko ljudi u slučaju sukoba sa nekim od susjeda bi mogla mobilisati. Koja bi bila razmjera u broju vojnika između CG i potencijalnog agresora? Koliko bi vremena CG mogla izdržati u sukobi prije nego bi joj prifalili ratni resursi. Koliko bi CG imala svojih državljana protiv sebe ukoliko bi je napala npr. Srbija.
Ta i slicna pitanja su „mucila“ sve kolaboracioniste jos od turskih vremena. Sa tom razlikom sto je njihova tadasnja situacija bila, naprimjer u tursko vrijeme, bila neuporedivo losija. Pa su izdrzali teret straha i kukavickog stava onih koji su licili tebi i tvojim stavovima.
Sa druge strane, ono sto je CG budzasto unistila, prodala, protracila raznim lobistickim grupama i ono sto bi godisnje davala u budzet NATO-a je vise nego dovoljno da se napravi razumno dobra vojska i kvalitetne bezbjednosne sluzbe. Naravno, to ne bi bilo dovoljno ako Crnu Goru napadne NATO, ali zar ima bojazni da bi je napao jedan takav, miroljubivi savez posvecen pravima covjeka i razvoju demokratije sirom svijeta?
A ovo poslednje pitanje je pravo, samo bez pretpostavke da bi CG napala Srbija. To je nemoguce. Ipak, tacno je da su drzavljani CG koji trpe brutalnu diksriminaciju od strane marionateskih NATO vlasti uglavnom Srbi. I oni ne mogu da stanu zastitu NATO drzavolikog monstruma, jer taj isti radi njima o glavi, 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Neko ce tu da pukne, u tom sukobu. Sta mislis, ko?
Absolut beginer je naveo nekoliko pitanja na koja nije dobio nikakav smisleni odgovor. Umjesto odgovora koji bi zadovoljio nekog ko živi u 21. vijeku dajete odgovore koji bi zadovoljile samo nekog sa teškom insuficijencijom inteligencije i obrazovanja. Nijesam siguran da njegovi sagovornici znaju čak ni vijek u kojem žive. Imam utisak da su u nekom strašnom vremenskom raskoraku. U jednom žive a razmišljaju kao neko ko živi u nekom davno prošlom vremenu. A možda namjerno vrše zamjenu teza pa na smisleno pitanje odgovaraju tako formulisanim pitanjem da se normalno obrazovanom i inteligentnom čovjeku odmah zgadi dalji nastavak razgovora.
Čitajući ovo vaše načertanije čovjek može samo da zaključi da su kroz istoriju CG njome vladali isključivo kolaboracionisti koji su se (po tebi, da zlo bude veće) oslanjali nekad na moćnu Austro-Ugarsku monarhiju a nekada na veliku i moćnu Rusiju. U CG su izgleda živjeli i njome vladali sve sam izdajnik do izdajnika i kolaboracionist do kolaboracioniste do pojave gospodina Fluksa.
Volio bih gospodine Fluks da mi odgovorite na jedno pitanje koje muči kompletan NATO pakt, moćnu Rusiju i sve moćniju Kinu. Pitanje glasi „Kolika je to (brojčano i tehnički) razumno i brojčano dobra vojska“. Vjeruj mi pravi odgovor na ovo pitanje donijet će ti ništa manje od nobelove nagrade. Volio bih da srpski narod upiše još jednog nobelovca u spisak svojih nacionalnih mislilaca i naučnika. Samim saznanjem da sam lično ispravocirao jednu takvu teoriju nagrada bi mi bila još milija. Da ne opisujem ekstazu urednika ovog portala na čijim bi stranicama ta teorija prvi puta ugledala svjetlo dana.
Absolut Beginer je poslednjim pitanjem izgleda uboo pravu stvar. Napad je „prilično nemoguć“. Ali zar nije bio nemoguć napad Srbije, na barem tri republike, za vrijeme vladavine gospodina Miloševića ali se ipak desio. Mislim da bi, u tom slučaju, u odbranu CG stalo taman onoliko Srba koliko je Albanaca sa Kosova bilo spremno braniti Srbiju od napada Albanije.
I vi to dobro znate, ali uporno tražite leba preko pogaće. Znate i to da nigđe u okolini vaš narod nije otovorenije i srdačnije primljen nego u CG. Izgleda da vam je i to malo. Razmislite malo da to ne izgubite, zahvaljujući ljudima poput vas, kojima je osjećaj diskriminacije dijagnoza.
Navedi ime bar jednog potencijalnog agresora pa će tada biti smisla da ti odgovorim na tvoje pitanje. NE dva, ne tri, bar jednog potencijalnog agresora druže… a sad za slučaj da NATO tamo zarati s Rusijom, Kinom, Sjevernom Korejom što bi odbranilo tada Crnu Goru od legitimnog odgovora tih zemalja? Što druže?
Oćemo li biti bezbjedniji kad ođe NATO napravi baze i smjesti manijake što su silovali djecu po Japanu, Iraku, Koreji, Kolumbiji i nedavno 2 devojčice u Ukrajini… što ćeš reći druže ako siluju tebe, ili nekoga tvoga, a dobiju tamo u Ameriku kaznu od 6 mjeseci zatvora? Oli reći da to tako treba?
Staro-podgoričanine, što tražiš silovatelje tako daleko kad ih imaš u svom dvorištu jer su koliko juče pekli silovateljski i koljački zanat u Bosni!
ko da prosudi, jadan ne bio,,,u AD nam se svijet pretvorio, sirak tužni bez iđe ikoga,, u svijet kriza a u MNE je kao kod kuće, brat bratu žirant,,,,,