Редакцијски канон и новинарско причешће: Кад Вијести дијеле црквене титуле и проглашавају јереси

Иако о томе није било вијести у медијима, те је читава ствар прошла готово неопажено, свијет није добио само новог папу. Наиме, медијска кућа “Вијести” је такође добила неку вјерску улогу, само нисмо још сигурни о чему је ријеч, нити каква је та титула. Оно што из приложеног видимо и што се, за сада може дефинисати, јесте да се труде да они буду ти који ће давати легитимитет и вршити процјену различитих вјерских организација.

Данас су “Вијести”, наравно не по први пут, пренијели честитке лица Михаила Дедеића, ког су, као и до сада назвали митрополитом ЦПЦ, а честитке су упућење новоизабраном папи. Пристојном човјеку то боде очи, јер је сасвим логично поставити питање докле ћемо да се правимо да Михаило Дедеић има титулу митрополита и докле ће се преносити ставови неканонске цркве. Да ли то значи да свако може да буде митрополит ако се тако назове? Је ли то неки нови, насјкорији поредак неолибералне политике, гдје можете да се осјећате чак и као вјерски поглавар и да вас људи одмах, без много питања, за то и прихвате и укажу вам поштовање. Пристојно би било  јер је то свакако чињеница, да ако се и преносе ставови ЦПЦ,  да се просто каже јасно да је ријеч о НВО која се игром случаја зове Црногорска православна црква. Независно од нечијих приватних осјећања или заблуда, објективни медиј би био приморан да ту организацију назове правним именом. Из православног, канонског угла, ЦПЦ није легитимна православна црква, јер није призната од стране других помјесних православних цркава. Опет, сваки пристојан човјек ово све већ зна и није му страно.

Оно што ствар чини злокобном је да је, само прије пар дана, у емисији “Начисто” коју води и ауторски потписује Петар Комненић, тема била “Мисија СПЦ у Црној Гори”. Тада је гост емисије, извршни координатор ГИ 21. мај, Раде Бојовић, док је говорио о каноској СПЦ, говорио о њој као о “централи”, “организацији”, а патријарха Порфирија назвао “шефом централе”. Уз помоћ госта-модератора Петра Комненића (било је тешко утврдити да ли је ријеч о госту или модератору) СПЦ је стављана на некакав стуб срама, уз врло експлицитне тврдње да СПЦ распламсава подјеле, да је на страни фашизма и томе налик. Бифлајући тезе из комунистичких памфлета, срчано и папагајски, онако како ни наојкорелији комунисти из времена најјачег комунизма нису успјевали, замисао је била да се СПЦ прикаже као проблем, проблем који “Вијести” треба да ријеше ту и сада.

Ако су, дакле, „Вијести“ преузеле на себе улогу да исправљају историју, преименују канон, а да уз то додјељују титуле и одређују ко је Црква, ко није, шта је вјера, а шта невјера – онда смо заиста добили нову врсту клира: медијски, редакцијски клир. Њихова нова литургија састоји се у писању уводника, издавању „ексклузива“, гостовању истих људи у кругу – оних који ће истим реченицама, истим наративом, истим жаром објашњавати зашто нешто што није Црква, јесте Црква, а зашто оно што јесте Црква, треба бити стављено у заграду, под наводнике, и на крају – проглашено сметњом.