Рецимо не Рио Тинту у Србији
Пише: Јована Цакић
Пише: Јована Цакић
Свако време има своје бреме. Наше је да изборимо право на избор, очувамо реке и земљу, воду и ваздух.. овог пута нам је не одузима непријатељ…
За своје џепове, а на корист већих од себе, даје се у бесцење оно што вреди бескрајно много.
Ипак, мала леђа некад могу да поднесу много више од грдосија. Улице Београда биле су пуне малих људи који су устали за слободу, да одбране кућу и окућницу и сачувају ваздух и мојој и твојој деци.
Оног дана, на веранди, човек је решио да новци нису оно за шта се борио. Чувајући свој праг, сачуваће отаџбину. Дуња неће имати помоћи, ал можда баш због тога постане још бољи човек. Из немаштине углавном израсту прави људи, непоколебљиви и непоткупљиви. А онда ће и Дуња, са својом децом седети под оном дуњом коју је њој у част отац посадио. И имаће, о колико ће имати да им прича.. Дрина ће опет бити сачувана. Мора. Без Дрине нам живота нема. Устао је мали човек за слободу, а то нема цену. Неће мојом кућом господарити силе којима су крвави новци којим пуне џепове важнији од мог брда, шуме и реке, и моје деце која прве кораке баш крај ње пуштају.
Устао је народ против лажи да нам је добро. Устао је јер бранећи Јадар, Рађевину, Левач, бранимо и Косово. Бранимо Устав који нам гарантује основна права. Бранимо и тебе, вакцинисани комшија и тебе, невакцинисани рођаче. Бранимо слободу да лечимо и да нас лече. Да живимо и да пустимо друге да живе. Али у слободи. Бранимо се, а не делимо. Јер кад се делимо, сви су јачи од нас. А кад смо сложни и сабрани, и немогуће постаје могуће. Битно је устати, а не погнути леђа и пустити батину да шиба под изговором да може и горе. Можда је некад и могло, пријатељу, од овога горе не би смело да може.
Не прође много а да не помислим на речи једног врлог човека. Моје су генерације можда пале и застале, а твоје ће тек трчати Кајмакчаланима. За неке наше Кајмакчалане, за врхове и нове победе,за освајање наше земље опет, метар по метар, за одбрану и очување будућности, мали човече, устани, јер си голем кад устанемо сви. А тада пораз није опција. Само здрави у глави можемо против свих и свега, а у одбрану свете земље и будућих поколења. Рецимо не Рио Тинту у Србији и рецимо не промени Устава, јер коштаће нас више но ишта.
neka se odrekne Jovana onda telefona, laotopova tableta i slicnih gedzeta koji koriste te baterije pa cu je shvatiti,da ne pricamo o nekim drugim stvarima poput skutera i auta koja rade na baterije od litijuma.Ovako joj ne smeta da neko drugi oneciscava svoju drzavu zbog njene dobrobiti.
Гордоне пишеш глупости.
Фино је Јована ово написала, уклопила и пјесму Алексе Шантића, види се да је писмена.
Међутим дали Јована зна да се сво становништво од Београда до Ниша побунило када је држава одлучила да се ради пруга од Београда до Ниша? Хтјели су да спријече изградњу пруге због наводне опасности од пруге и визова, што је најобичније незнање или заблуда.
Можда има сличности и у садашњој побуни народа око отварања овог рудника код Лознице.
Лупеташ…