Ребрача: Сада би ми било лакше испод коша

У његову част, компанија „Моззарт“ је у београдском насељу Степа Степановић реновирала кошаркашки терен.

„Желим да се захвалим компанији Моззарт на овој акцији. Част ми је што је овај терен добио моје име. Надам се да ће неко у скоријој будућности изаћи са овог терена да постане репрезентативац Србије“, рекао је Ребрача окружен бројним малишанима на Вождовцу.

Ова акција долази недуго након што је обелодањено да Ребрача покреће своју кошаркашку Академију и камп за младе кошаркаше.

„Отварамо академију, покушаћемо да то мало више проширимо и да поред баскета припремимо клинце на неке препреке на које ће да наиђу, на раскрснице животне да ли у коршарци или у бизнису, небитно. Желимо да имамо доста предавања и професора на разне теме које би биле прилагођене деци“.

Он је одмах добио подршку клуба који га је лансирао у звезде.

„Партизан се јавио пошто сам почео тамо професионалну каријеру. Захвалио бих се Остоји Мијаиловићу и Партизану што су подржали мој подухват. Значи ми много у овом почетку. За остало, видећемо даље“, објашњава Ребрача за Б92.нет сарадњу са црно-белима.

Локални кошаркашки терени су деценијама представљали базу из које су се развијали неки од најбољих српских, европских и светских кошаркаша.

„Потребна су оваква места. Овакви терени су прави полигони за дружење и социјализацију деце. Наравно да са оваквих дружења и мини-баскета и утакмица могу да израсту нови клинци који могу да ураде нешто више. На њима је да дају све од себе, да имају велике снове, да сањају велике ствари. То увек треба сањати па видећемо докле ћемо да дођемо“.

Ребрача је пре више од 20 година харао кошаркашким теренима, био је један од најбољих центара света.

„Сада се кошарка доста разликује од мог времена. Тада се играла много, како да кажем, снажније, чвршћа, тврђа кошарка. Сада је то више неки спољни шут, и центри морају да шутирају с поља“, каже Ребрача за Б92.нет.

Како би се популарни „Бананамен“, члан идеалне петорке Светског првенства 1998. године снашао у данашњој кошарци.

„Зависи, али прилагодили бисмо се. Тешко је упоређивати те ере, пре 20 година и сада. Вероватно бих и другачију врсту тренинга радио. Али ако бих користио оно од пре, сада би ми било лакше испод коша“.

У његово време интернационалци су тешко добијали већу минутажу у НБА лиги, док су данас Европљани носиоци игре неких тимова.

„Школа креће од Американаца, они су измислили кошарку. Али она се игра у целом свету. Много радимо, приближили смо се и схватили да НБА није толико баук да не може да се игра. И они су схватили да има много талентоване деце који имају перспективу за НБА“.

За неке нове Ребраче и њихове НБА снове, овај оригинални има јасну поруку.

„То не зависи од мене, једним делом само. Али зависи и од клинаца. Мораш имати главу спремну за тако нешто. Али прво да заволе кошарку и да се играју па ће онда доћи то“.

У међувремену, у америчкој НЦАА лиги стаса буквално нови Ребрача, његов син Филип који игра за универзитет Северна Дакота.

„Иде тим путем, али не желим да стављам притисак на њега, и овако га има довољно“, каже кроз осмех Жељко.

Двадесетдвогодишњи Филип је једном приликом изјавио да би могао да се носи са 22-годишњим Жељком?

„Тај вид самопоуздања је много добар. Сад, да ли би било тако – не верујем. Али ОК, драго ми је да има самопоуздања“, закључио је тата Ребрача.

Терен“ Жељко Ребрача“ је 84. у акцији компаније Моззарт „Сто терена за једну игру“.

Прочитајте ЈОШ:

Ђоковић уз мање осцилације „сломио“ Џумхура

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: