• Поглед

Размјена услуга Ђукановића и Вучића: Браћа по башибозуку

1 min read

9 година ‎ Факти

Све је са „државним ударом“ у Црној Гори почело као фарса, са натуршчицима полицијским приведеним на сцену и режисером који би у нормалном позоришту режију платио губитком посла.

У Монтенегру се, међутим, све претвара у својеврсни геополитички лавиринт у којем је мрак све гушћи, а режисер и они који га плаћају у главне „негативне јунаке“ претвара Србију и Русију и још покушава да рачун испостави Београду.

А још премијер Александар Вучић наступа тако као да је оно што се догађало на територији Србије, и уз учешће држављана Србије, још горе него што се тврди и нагађа, а да он то зна и да зато неће ни да открије све што зна. Вучић, нема сумње, зна и шта говори и зашто говори управо то што говори.

Упркос томе, не би ли за Србију било много боље да он разоткрије све што знају он и надлежне институције Србије? Не би ли било боље да све што је лоше – ако се заиста радило о нечему реалном, а не о намештаљки у интересу Мила Ђукановића и његовог режима – буде „књижено“ појединцима, макар били и из државних структура, који су се у то уплели?

Зашто не би било у најбољем интересу Србије да евентуално огрешење о законе појединаца (њених грађана и функционера) „прокњижи“ њима, а не Србији? Има ли било ко у Србији право – укључујући и Вучића – да не открије сумњивом Ђукановићевом „државном удару“ све што се може открити, поготово што је досадашње држање званичника из Београда тјерало воду на његову воденицу и стварало утисак да је тобожња кривица Србије толика да Вучић мора да је спасава?

Није ствар таква да Вучић – по закону – мора Србији открити све ако је било ко ко ради за њу покушао преврат и ликвидацију премијера у некој земљи, а да поготово то мора ако неко увлачи Србију у нешто у шта је увукао групу њених грађана?

Божовић: Траљава режија срачуната на спашавање Миловог режима

Неки кафкијански проседе, украшен уздасима забринутости, покушава да покрије оно што чињенице упорно откривају: да је „државни удар” очигледна, али напрасна, траљава режија у сврху спашавања режима Мила Ђукановића. На жалост, тако изгледа улога Александра Вучића у неколико последњих јавних иступа по питању Црне Горе, оцијенио је Владимир Божовић, предсједник Управног одбора Матице српске у Црној Гори.

„Очитавамо намјеру да се званичној верзији „државног удара”, логички и чињенично распалој, удахне израз тајанствености, како би се некако одржала у животу. Наводно, у питању је нека страшна истина коју премијер Србије не може да саопшти јавности. Зашто? Чему скривање тог „страшног сценарија за Црну Гору” који је премијер Вучић наводно гледао „својим очима”? Најједноставнији начин да прикријете голотињу лоше конструкције, односно недостатка чињеница је да је заогрнете велом тајанствености“, истакао је Божовић.

Према његовим ријечима, тако се ствара гориво за медијску кампању режимских медија како је и званична Србија „потврдила“ озбиљност „државног удара“, те да је Ђукановић био на нишану НН служби.

„Због потпуности слике, ради се о уиграној, срамној колаборацији медијских егзекутора под контролом власти Србије (Информер и Пинк) и пар медија под контролом црногорског АНБ-а (ЦДМ, Побједа). Све и да повјерујемо да су призив Бога, „талика црногорског“, као и оне смијешне слике магацина ХТЗ опреме и свјеже отпаковане поруџбине са Али експреса довољни „докази“ за тврдње Специјалног тужилаштва, ми чак не видимо ни очекиване процесне радње у складу са озбиљношћу описане ситуације. Наиме, нико ко се тренутно налази на територији Србије, а оптужен је за „државни удар“ у Црној Гори, није позван ни на информативни разговор. Чак ни они људи који се, у списима Миливоја Катнића, воде као организатори терористичке групе“, навео је Божовић.

Како је казао, једини који искаче из тог клишеа је терориста-покајник, Саша Синђелић, који је авионом Владе Црне Горе добровољно дошао у Подгорицу.

Овај чин, истакао је Божовић, јединствен у историји тероризма, најилустративнији је „детаљ“ епске фарсе коју свједочимо у овом постизборном периоду.

„Страшни Руси, који ће, гле чуда, трајно остати недоступни „талику црногорском“, су отпутовали из Србије. Авионом за Русију. Иако их је БИА наводно пратила, па тако и била упозната са „терористичким“ сценаријем у припреми, нико у Црној Гори није алармиран. Подсјетићу, Катнић се у првом јавном наступу хвалио како нема сарадњу ни са ким, ни са једном службом ван Црне Горе, те да је све сам „открио“. А премијер Вучић у првој реакцији на хапшење српских држављана током изборног дана, је ипак, након што се угризао за језик, рекао: „Волео бих да хапшење неколико људи из Зубиног Потока није засновано на исказима албанског командира полиције Сељимаја, а плашим се да имамо доказе да јесте, онда не мислим да је то био озбиљан зразлог“. Дакле, у том тренутку нема Руса, али има Сељимаја. А који након те изјаве напрасно нестаје, али још напрасније се појављују „аждаје“ из Русије које су изгледа пратиле Ђукановића „из минута у минут“, навео је Божовић.

Свеукупно, додао је он, овакав логичко-чињенични колапс, да не кажем башибозук, не може више нико да закрпи.

„А то значи да ће нас ружичаста медијска коалиција и даље затрпавати новим количинама отрова и бесмисла“, закључио је Божовић.

Антић: Званични Београд жмури на угрожавање Срба у Црној Гори

Кажу да је Вучић био најбољи студент на Правном факултету у Београду. На жалост, он је симбол човека кога је политика потпуно упропастила. То што је био најбољи студент, то није утицало на његову политику, али је његова политика утицала на његово знање. Јер, правна максима још од римских времена каже: нека се правда врши, макар и свет пропао, казао је Чедомир Антић, предсједник Напредног клуба.

„Према томе, ако он каже да је питање бесправне градње у Новом Пазару политичко, а не правосудно питање, ако он каже да је постојала завера да буде убијен највиши демократски изабрани функционер независне државе, а да о томе не треба да причамо јер ће бити горе по нас, онда он не показује да је неозбиљан него неодговоран. Да политику доживљава као када је био генерални секретар СРС – као личну забаву“, навео је Антић.

Према његовим ријечима, постоји више нивоа овог проблема.

„Први је завера: оно што је црногорска влада показала, мени дјелује неувјерљиво. Ако је и било неког покушаја државног удара, то је од самог почетка било под контролом власти; она је извршила припреме да можда и стварну завјеру употреби у страначке сврхе са циљем да злоупотреби демократски процес који мора постојати у модерним европским правним државама. Ако Вучић располаже неким подацима – он мора да их каже. Тиме што их не говори, доприноси сузбијању демократије у Црној Гори, која је ионако слаба и никада није била ништа више од форме“, казао је Антић.

Он је истакао да је Црна Гора једина европска држава која током протеклих 75 година није промијенила власт, једина европска држава која нема националну већину, али у њој један режим влада на мржњи према другом по величини народу – српском народу.

„Црна Гора је држава у којој 34 одсто грађана је толико обесправљено да у државној управи не заузима више од 8 одсто мјеста. Та Црна Гора је заштићена од Владе Србије зато што је Ђукановић помогао успон Николића и Вучића. Зато ни данас немамо никакву реакцију на то што се у Црној Гори газе права српског народа, а то је срамота. Дакле, несумњиво је да би Вучић морао да изађе са информацијама о којима говори да их има. Сјећате се да је слично било са кафићем „Панда“ на Косову. Убијени људи имају родбину, породицу која пати. Не можете изаћи и рећи: то су наши урадили, а онда двије године да се не деси ништа.  Он то не разумије, само разумије медијски ефекат својих ријечи“, навео је Антић.

Немојте, додао је он, заборавити да је ова власт, када је инсталирана 2012. године, добила одређену подршку из ЕУ (Николићу су честитали 5 сати прије затварања бирачких мјеста), а Ђукановић је рекао: хвала Богу да једном дође неки Србијанац на власт у Србији.

„Николић и Вучић су партијски људи и успјех њихове партије пречи је него државно и национално. То се види у односу према Ђукановићу.  Да ли је ово моменат када треба да се узврати услуга? Претпостављам да јесте. Јер, било би логично – ако имају информације – да их и објаве: да ли је то група дилетаната којима је од почетка руководила нека служба (као афера „паук“), јер није било хапшења најважније личности цијеле завјере, када су водили људе, малтене су их вукли улицом, а нико од њих није био везан, па онда, све се дешавало на дан избора, а дан уочи избора је било приведено 2.500 људи због покушаја преврата 2015. године. То су све врло сумњиве ствари и показују да имамо посла са аутократским режимом који Црну Гору види као своје средство, а не као свој циљ“, закључио је Антић.

Копривица: Вучић игра како Мило свира

Вучићево понашање поводом наводног покушаја државног преврата на дан посљедњих избора у Црној Гори, односно атентата на Мила Ђукановића – „боље да ћутим, јер ако проговорим, биће горе по Србију“ – подсјећа на понашање возача који у полицији одбија да уради алко-тест. Као што је познато, полиција тада полази од тога да је возач алколисан, тј. да је крив, казао је Часлав Копривица, професор Факултета политичких наука, Београд

„На првом мјесту, Вучић има дужност да се изјасни о ствари која је изузетно заинтересовала нашу јавност и у коју су укључени бројни држављани Србије, поред осталога и њени некадашњи високи функционери. Након свега, он има обавезу да се брине о грађанима Србије у „иностранству“, чак иако су можда направили нешто правно спорно. Подсјетимо да је Хрватска недавно, поред осталога, сазвала своје Вијеће за националну безбједност након хапшења више Хрвата из Орашја, осумњичених за злочине над Србима у рату деведесетих. Дакле, Хрватска аутоматски стаје иза туђих држављана (БиХ), осумњичених, и вјероватно кривих, за најтежа кривична дјела, а Вучић и званична Србија „боље да ћуте“ за своје држављане поводом, благо речено, сумњиве ствари“, невео је Копривица.

Друго, додао је он, ако је тачно, као што у нашој јавности протурају одређени пронатовски експоненти, да иза догађаја у Подгорици пред изборе стоје „руски патриоти“, односно чак можда и држава Русија, па није згодно рећи да су наши држављани били укључени у руску завјеру против црногорског диктатора, у најмању руку дужност је Вучића да скине сумњу са званичне Србије за покушај државног удара против одиозне камариле у Црној Гори, свакако уз избјегавање да се окриви званична Русија, што је особи његових вербалних способности, претпостављамо, лако извести.

„Ипак, упада у очи да је ћутање о Црној Гори дио задатог оквира којих се држе и Тадић и Николић (он је недавно говорио на отварању тзв. „Црногорске куће“ на Дедињу, а у Црној Гори на отварању „српских кокошињаца“ од „званичних лица“ присуствују углавном само сарадници Милове Државне безбједности) и Вучић – јер штагод да се тамо ради на штету Срба, и ма колико црногорски званичници иступали против српског народа, српске државе, Српске православне цркве, српске историје, тзв. „великосрпства“, и слично, са званичних мјеста се о томе ћути“, казао је Коприца.

Како је навео, сумњиво је стога што се мјесецима на сваку појаву новоусташтва у Хрватској – а то је тамо дио свакодневнице, будући да је усташтво несумњиво угаони камен данашње Хрватске – мјесецима реаговала са званичних мјеста, оштро и примјерено, а антисрпско и тоталитарно понашање званичне Црне Горе (не само према црногорским Србима него и према интересима Републике Србије) годинама пролази без реакције.

„Утисак је да су они које слушају наши главари њима задали координате понашања, тако да је Црна Гора у домену онога што се нипошто не смије. Зато је комично када Вучић демонстрира свој вербалну смјелост према Западу (а још комичније како притом и себе у јавности коментарише као смјелога и неустрашивога , с којим се, је ли, не може поступати било како), а не смије елементарне ствари да каже о званичној Црној Гори – свакако не зато што је Ђукановић јачи од Запада“, казао је Копривица.

Према његовим ријечима, то, не мало, подсјећа на стару анегдоту о Брозу и Чаушескуу.

„Када је румунски диктатор питао југословенскога „колегу“ како да се умили Западу, Броз му је рекао: „Нападни Совјете, али им прије тога реци да ћеш то урадити“. Другим ријечима, чини се да је Вучићева „смјелост“ према одређеним круговима на Западу дио мање-више режираног сценарија у којем се никако не појављује име питомца брозовско-ватиканског подмлатка Ђукановића. Уосталом, није много другачије, када је макар о Вучићу ријеч, и са Косметом, који баш он системски и убрзаним темпом – и институционално – предаје Шиптарима, на начин на којем би му „позавидио“ и сам Борис Тадић, који се послије силаска с власти „прославио“ идејом да уђемо у НATO“, навео је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: