Razgovori s Matijom Bećkovićem

Piše: Milan Šarac

Akademika Matiju Bećkovića, dok nisam upoznao, doživljavao sam kao nekog strogog oficira. Međutim, kasnije sam shvatio da je to čovek blage naravi i saosećajan.

Jednom tako, dok sam sedeo u „Mažestiku”, naišao je Vlada Petrić, profesor sa Harvarda. Na njegovo pitanje – šta ima novo, rekao sam da sam se video i razgovarao s Matijom Bećkovićem.

Vlada je inače suprug čuvene srpske glumice Dare Čalenić, jedne od najlepših žena na ovim prostorima, za kojom su mnogi muškarci uzdisali.

Vlada mi priča kako je Matija bio njegov gost na Harvardu i da bi voleo da se vidi s njim. Prenosim tu poruku Matiji. Prihvata predlog.

Vlada zatim kaže Dari kako treba da se vidi s Matijom i sa mnom.

Pita Dara gde. – U kafani – kaže on.

– Mislim da je bolje da dođu kod nas u stan, da se posle dužeg vremena vidimo, a ja ću spremiti dobar ručak, tortu i kolače, koje Matija voli. Još ću – dodaje ona – kuvati ručak levom rukom, od srca.

Profesor Petrić priča da je Matija svojim znanjem, umom i inteligencijom dodirnuo nebesa.

Na moje pitanje u kojoj profesiji bi Matija bio tako uspešan, da se nije bavio književnošću, Vlada mi je odgovorio:

– Verujem da je on svojom knjigom „Onamo-namo” potvrdio vrednost svoga stvaralaštva.

U stanu Vlade i Dare, pričam kako sam kao student čitao u novinama kad se ona udala naslov – „Najlepša se udala za najružnijeg”. Na to Dara kaže: – Nije moj Vlada ružan – on je lep.

Poznato je da je Matija najveću ljubav svog života doživeo s Verom Pavladoljskom, koju je kao retko koji srpski pesnik opevao za večnost.

Stihovi iz poeme „Vera Pavladoljska”:

„Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolašina
Govorio istine na svim jezicima
Žario i palio da ih poveruje
Dok je ćutala sećao sam se
Da si mi najkrupnije laži verovala
Vera Pavladoljska...”

Po mom mišljenju, ovo je jedna od najlepših stvari iz književnosti koja je ostavila traga. Čuvena Vera Pavladoljska, koja je sa njim imala dve ćerke bliznakinje – Ljudmilu i Olju.

Matiju su volele ne samo filmske dive nego i slikarke, književnice, estradne zvezde, a tek da ne govorim o starletama. Bio je omiljen kod žena širom Jugoslavije.

S obzirom na to, nije čudno što su mnoge žene pisale o njemu pesme, a čak u svojoj spavaćoj sobi držale njegovu fotografiju.

Čudno je da ga još niko od njegovih prijatelja ili institucija nije predložio za Nobelovu nagradu, mada se o tome govorilo, da tako nešto zaslužuje.

Ja sam imao tu sreću u životu da sam ga upoznao i da sam se povremeno s njim družio i mogu tako reći da je akademik Bećković „princ lepe reči”, gde je naročito dolazila do izražaja pamet, koju je on darovao u mnogim zbivanjima u kojima je bio vrlo aktivan učesnik.

Dečko koji je potekao rodom iz Sente, a poreklom iz Rovaca u Crnoj Gori, gde je odrastao i gde je živeo veliki vladika Njegoš.

Može se slobodno reći da u svim kulturnim i književničkim manifestacijama Matija je uvek predstavljao neizbežnu i poštovanu ličnost. Značajno je što je Matija, ne samo umetničkom veštinom nego i tematskim sadržajem i originalnošću, dao pečat srpskoj književnosti krajem prošlog i početkom ovog veka.

Pored svega, moram dodati i to da je on čovek koji ima razumevanje za probleme i patnje drugih ljudi i da je mnogima pomagao. Onda nije ni čudo da su mu ljudi na javnim mestima prilazili tražeći autograme i izražavali želju da se s njim fotografišu.

Reditelj

Izvor: politika.rs