Разговор Путина и Трампа отворио простор за директан дијалог: Европа подиже тензије, Вашингтон и Москва преговарају

Док европске престонице подгријавају тензије, а Кијев бурно реагује, недавни телефонски разговор између Владимира Путина и Доналда Трампа, према извјештају руске агенције РИА Новости, показао је да још увијек постоји свијест о нужности директне комуникације између највећих свјетских сила.

Уочи друге рунде мировних преговора у Цариграду, западни медији попут PoliticoиThe Guardian јавили су да је Трамп „дубоко незадовољан“ током руско-украјинских преговора, истичући његову изјаву да је „разочаран у Путинов приступ“. Истовремено, сенатор Линдзи Грејам, један од Трампових најжешћих критичара, наставља да инсистира на увођењу додатних, како их назива, „разарајућих санкција“ Москви.

Руски политички аналитичар Јуриј Светов за Известију наводи да у позадини оваквих изјава стоји дубока политичка игра коју користе противници бившег америчког предсједника. Он истиче да, упркос западном наративу, разговор између Путина и Трампа има своју тежину, управо зато што се одвијао без посредника, у формату који омогућава искрену размјену ставова.

Према писању РТ Балкан, током разговора Путин је детаљно објаснио позицију Москве око преговора, тврдећи да је Украјина више пута покушала да саботира процес, те да су руски званичници, упркос томе, одржали преговарачки канал отвореним. Посебна тема био је и напад украјинских дронова на руске аеродроме на којима се, према руским наводима, налазе носачи нуклеарног оружја.

Москва је поручила да ће на тај напад одговорити, те да ће санкционисати не само извршиоце, већ и све који су у организацији тог напада учествовали или пружали подршку. Трамп је, с друге стране, изјавио да САД нису учествовале у планирању тог напада, што је био покушај да се дистанцира од наративa о умијешаности Вашингтона, преноси Fox News.

Ипак, Светов за Парламентску газету истиче да је „тешко повјеровати да америчке обавјештајне службе нису знале шта се спрема“, наглашавајући да локације тих аеродрома нису случајно познате Кијеву – оне су део информација доступних у оквиру споразума СТАРТ између САД и Русије. Управо због тога, Светов сматра да су системи навођења и прецизни подаци могли бити достављени Украјини уз подршку западних партнера.

Ово је четврти телефонски разговор Путина и Трампа у посљедња четири мјесеца, те да за сада није познато да ли ће доћи до њиховог директног сусрета. Међутим, унутар Русије, јавност је умирена чињеницом да Путин не планира било какав сусрет са украјинским предсједником Владимиром Зеленским.

Руски медиј Коммерсант наводи да је Зеленски „отворено огорчен“ због чињенице да Путин разговара с Трампом, али одбија било какву могућност дијалога с украјинском страном. Светов објашњава да унутар Русије постоји велико неповјерење према Зеленском, кога тамошњи званичници више не признају као легитимног предсједника због истека мандата, али и због подршке нападама на руску територију.

Иако многи на Западу оцјенију разговор као „наивни дипломатски потез“, Deutsche Welle у својој анализи указује да Трамп заправо жели да Украјина и даље игра улогу фактора који врши притисак на Русију, али без тога да Америка сама сноси све трошкове. За разлику од Бајденове администрације, која је бескомпромисно подржавала финансирање Кијева, Трамп инсистира да европске земље преузму већу одговорност, преноси BBC.

Светов у разговору за Росијску газету наводи и да САД неће одустати од својих интереса у украјинској кризи, али ће у наредном периоду покушати да усмјере динамику у смјеру у коме ће Русија можда бити спремна да уступи на неким другим фронтовима – Ирану, Кини или Блиском Истоку.

Амерички Сенат је, како пише CNN, недавно усвојио резолуцију којом подржава увођење нових санкција не само Русији, већ и Кини и Индији због њихове сарадње са Москвом. Такав развој догађаја јасно показује да политичка елита у САД не одустаје од циљева у Украјини, без обзира на Трампови стил и риторику.

У међувремену, у Цариграду се припрема и трећа рунда мировних преговора, а руски преговарач Владимир Медински најављује и могућност размене заробљеника. Према његовим ријечима, разговара се о размјени 1.200 заробљеника, међу којима су рањени, болесни, и млади војници испод 25 година.

Осим тога, руска страна предложила је Кијеву преузимање 6.000 тијела украјинских војника која се, према наводима Москве, налазе у хладњачама на руској територији. Украјински портал Страна.уа пише да постоји бојазан у Кијеву да велики број ових војника није званично евидентиран, што би довело до финансијског удара на буџет, јер породица сваког погинулог припада обештећење од милион гривни.

Иако се тренутни разговори не могу оцијенити као пророчански корак ка миру, Трамп је у изјави за Newsmax истакао да је дијалог био „добар и потребан“, али да до краја кризе „још има дуг пут“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: